Srpski pčelar

други плен, Али опет не сме свој плен ни да убије, јер би мртав инсекат у уској, топлој ћелици за легло, брзо почео трухнути и неупотребљив постати пре него што из јајета изађе црв, а баш за црв и спремљен је инсекат као храна. Зато зол>а грабливица само обеснажи свој плен. Грабљивица убоде своју жртву тако, да убодена жртва постане за обрану неспособна и у таквом стању остаје више недеља свежа и жива храна, коју црв мало по мало са уживањем поједе. Најинтересантније је пак, да граблшвица мора претходно тачно знати оно место, ону тачку на телу своје жртве, где ће убости. Ако би грабливица ма само за једну цртицу наиред или натраг у бола, то жртва (инсекат) не би била доволно обеснажена и доцније би одлетела или би била убијена и тиме почела трухнути и неупотребљива постати. А та тешкоћа је тим века, јер разне врете грабљивица лове разне инсекте од најмањих до најве Бих. Па ипак свака грабливица (женка, мати) зна тачно оно место, где треба да убоде, да жртва постане неспособна за обрану али да не угине. И као што пчеле, које не живе у друштву, унесу у Белицу толико хране од меда и цветнога прашка, колико ке доволно бити да се црв отхрани, тако и зоља грабљивица унесе у Белицу толико жива материјала колико је нужно, да се црв отхрани, иреко тога снесе јаје и Белицу солидно затвори. Н. пр. зоља. која гради гнезго у иловачи уноси у Белицу 6 8 лептирових гусеница; има зола, које уносе у ћелицу 4 6 пчела;*) има зола, које уносе у келицу само једну грдну гусеницу, која је тежа од золе десет и више нута. БудуЬи за овакав велики плен није доволан само један убод, то грабливица убоде на више згодних места свој плен, али га ипак не убије него само обеснажи. Кад зола грабливица уради по својој воли, онда весело зузучеки око Белице, оставла ову у уверењу, да је дужност своју савесно испунила и да је сваки траг неиријателу свога легла заметнула. Из овша краткога али занимливог описа (по др. Ханс Кирхнеру) види се, да све врете пчела не вреде толико колико једна врста од њих, а то је наша вредна пчелица, коју ми негу) емо. Наша пчела проведе зиму у великом друштву и чим се почне природа будити од зимскога сна, то се буди и живот у кошници и матица ночиње леки. У пролеке груну у масама највреднији раденици и најболи баштовани наше пчеле, те неуморно скуплају нектар и цветни прашак и иренашањем цветнога прашка са једнога цвета на други цвет врше од природе доделсну им улогу оплођавање била. Према томе наше н су пчеле од неисказане користи за полску привреду нарочито ' за вокарство и то нам јасно говори о користи и важности нчеларења. Све друге врсге пчела не вреде толико колико наша *') Зољина гнезда у близини пчелињака треба уништавати.