Srpski pčelar

HpuuoMoft колику је Висока кр. земаљека влада у Загребу и Високославни саборски одбор у Карловцйма прошлих година давали, дали су и за ову годину и то влада 500 К а саборски одбор 400 К. Сриска православна црквена општина румска, трговишно поглаварство у Руми и „Румска Штедионица“ дали су по 50 крупа, а „Српска Привредна Банка и у Руми 30 круна. И овом приликом изриче им се топла благодарност. Високој кр. земаљској влади а Високославном Саборском одбору поднет је концем године увезан „Српски Пчелар", да могу из штампаног извештаја видети целокупно стање и рад задруге Меда од 22 кошнице добивено је само 87 кг. јер друге паше не имадосмо осим о дана од багрене. Багрена и старачац су главна паша у Руми, па кад нас још и та паша омахне, онда је добро ако нам пчеле и зимницу за себе спреме. У колико се могло дознати била је ова година и у Хрватској и у Угарској у неким местима добра, а уопће средња. У Австрији каже се у извештају централ, австријског пчел, друштва, добивало се у неким крајевима и преко 80 кг. од кошнице. И ова] пут молимо г. г. чланове да до конца октобра 1912 поднесу овој управи кратке извештаје каква је ова година у њиховим местима била, да имамо преглед из свих крајева докле допире рад наше задруге. На свакоме пољу јавнога рада статистика је од великог значаја. Статистике о пчеларству може се рећи да и нема код нас. Ово што поједина друштва из из вештаја неколицине сво.јих вредних чланова знају о стању пчеларства, није ништа. Високо кр. земаљска влада има начина и средстава, да се и код нас води годишња статистика о пчелар ству. Само она је у стању то извести и меряла би у интересу бољег развитка пчеларства. Лист од прошлих година мало је тражен. Добивено је 46 89 круна, Пчелари који немају „Српски 11челар“ од прошлих година могу га добити за 18 круна од 1903. до 1911. године укључно. Свако годиште је пуно красног материала. Ко наручи и поручи ових девет књига имаће доброг вођу у пчеларењу. У књижницу су стављени: „Српски Пчелар", „Hrvatska Pčela", „Ungarische Biene u , „Bienenvater", „Slovenski Čebelar“, „Напредно Пчеларство и „Gospodar*. Готовина je уложена у „Српску Штедионицу" у Руми. Камата на исту износи концем ове године 100'03 круне. Прорачун за ову годину прекорачен je са 36-10 К због штампања ванредног броја „Српског Пчелара" о прослави 70 годишњице нашег првака г. проФесора Јована Живановића и због непредвиђених оправки на кући. Издавања су ова неизбежна била, те управа моли, да их славна скупштина на знање узети изволи. Промет благајне био је овакав :

124