Srpski pčelar

тешка, па опет да у н>ој има мало меда. Јер док се у плетари саће подрезује и пчеле саграде доле ново саће, то у врху и горе у кошници може бити саће старо много година, а баш горе је мед. Старо је саће двапут и трипут теже од младога саћа. 6. Саће упија мирис из меда. Што је саће старије све већма вуче у себе мирис. А тако исто мед вуче боју од саћа и буде му тан и што је саће старије биће и мед мутнији и дакако то не годи оку нарочито оку трговца. 7. Старо саће и матица не радо залеже За то треба изменити и дати прилике пчелама, да граде ново саће, јер то одговара природи пчелињој, која мора да гради саће нарочито у ројидби. 8. У саћу има мравиње киселине. Што саће дуже стоји ван кошнице све више губи ту киселину и наравно, да старо саће пре изгуби мравиау киселину него младо cahe, Саће, које је било дуго ван кошнице, не ће матица да залеже. Из поменутих чињеница види се, да је старом саћу одзвонило, и пчелар ће дати прилике пчелама, да сваке године обнове саће рачунајући том приликом, да му се cahe за две или три године потпуно занови. Али не треба нико да се буни што ће наћи и противних мишљења Има кошница у којима саће траје 20—30 и више година; има пчелара и то угледних пчелара, који веле, да се у суженој ћелици може развити потпуно пчела, јер и у таковој Ьелици има још увек довољно места; има пчелара, који веле, да кад пчеле осете, да су ћелице постале плиће и уже, то оне разграде ћелице од темеља и изведу ново саће а тим наравно нестане онога слоја од кошуљица на дну и по странама ћелице. Све то не треба да нас буни, него према доказаној истини на поље са старим саћем из кошница. Свуда може бити изузетка али ми знамо, да изузетак не чини правило.

Сима Жигић, парох.

Срдобоља и вртоглавица, и јесмо ли ушли у траг тима болестима? (Наставак)

Па како да се налазак Dr-a Ц. и моје искуство доведе у склад? Држим да се ове несугласице могу само тако разјаснити, ако узмемо да и носема као и други бацили и паразити, није у свима земљама и крајевима подједнако раширена, па да не може ни свуда подједнако пустошити. Као што нам наука казусе, све болести имају своје бациле, бактерије, паразите и т. д. а то су сићушни биљни или животињски организми, који те боболести изазивају. Па шта видимо? Видимо то, да те болести

120