Srpski pčelar

на бољу пашу је за многе пчеларе лена жеља, коју они не могу да остваре. Шта дакле да се ради? Пчелари морају све силе на то употребити, да се пчелиња паша подиже, јер да би се пчеларење исплатило, главни је узрок паша, то је conditio sine gua поп. Али саман ту неје кадар ништа учинити. Ту могу пчелари само заједнички нешто учинити и то ће их довести у ближи додир, те ће тако у заједници моћи не тек нешго, него заиста много за напредак пчеларства учинити, Дакле главно је паша, јер где нема наше, ту не помажу ни све вештине. Кад буде у нашем крају више паша а била ма и једна само, то опет може бити права добитка, ако пчелар уђе у бујну нашу са јаким народима, који ће бујну пашу моћи исцрпети. Слабице не вреде ништа. Али осим света има још једна валена прилика, која нас гони, да подижемо пчелињу пашу, а та је у томе, што један крај меже да се прецуни пчелама, те износ у меду буде незнатан, ма биле иначе године како угодие. У једном крају, где се пчелари са 100 кошница, добива ее више меда, него кад се у том истом крају пчелари са 300 —400 и више кошница. Колико треба меда да се 100 кошница подигну на висину, да могу достойно бујну пашу исцрпети, а колико треба меда да се 300—400 и више кошница подигну на достојну висину? Шта ће бити добитак? Дакле паша то је главно и пчелари морају на подизању паше озбиљно радити, јер у многим крајевима прошла су она знатна времена за пчеларство. 6. Рђаве године гоне пчеларе, да морају своје кошнице прихрагьивати, ако мисле имати добитка. Чујмо шта каже славни ЕренФелзо о прихрањивању : „Прихрањивање је главни увет свега пчеларења, conditio sine qua поп; само конзеквентним при храњивањем моясе се стално пчеларење основати ; само прихрањивањем може се мршава паша испунити, да се дође до користи, кад наступи добра паша; само прихрањивањем може саће и легло напредовати ; само медом може се мед добити.“ У једном селу прихрањивањем 1910, одржао је један пчелар сјајно своје кошнице и кад је ударила бујна јесења паша добио је од сваке кошнице 60 klg’. меда, а други пчелари, који су оставили кошнице њиховој судбини, не добише ништа меда или тек нешто. 7. Рђаве године покажу, који је нрави пчелар. Рlуаве године покажу нам, који пчелар негује пчеле, а који пчелар „држи пчеле." Прави пчелар, који негује своје пчеле, не папу шта пчеларство после првог неуспеха, а онај пчелар, који само држи пчеле, после првог неуспеха наиушта пчеларство и вели, да се пче_ларен>е не исплати. Али нрави пчелар умео је да сачува свој капитал разу мним радом, а шлендријан пчелар у рђавим годинами и сам је припомагао својим неразумним радом, да му капитал пропадне. Зато баш рђаве године и оделе пшеницу од кукоља, те прави пчелар и даже пчелари сз уздањем на бол.а времена, а шлендријан напушта за увек пчеларство и још виче против њега.

158