Srpski pčelar

или у дупљама у дрветима као усправне кошнице и у једвом и у другом случају успијевају лијепо друштва. Зато и ми пчеларимо с положении и са усправним кошницама и добро је и с једним и с другим пчеларити, само тто с положении већма волимо пчеларити, јер је с н»ииа лакше, брже и удесније пче» ларити. Нема сумње да Герстунгове кошнице најбоље одговарају природи пчелињој, али друштва у њима захтијевају и бујну пашу и по томе у мршавим крајевима не могу друштва у њима успијевати као у нашим кошницама, које су за пренашање на бољу пашу удесније. Сваки крај мора имати своје кошнице, а какве су у којем крају, то стоји до Климе, до паше, до годишњега времена, до пренашаша на бољу пашу, Дакле сваки крај има своју кошницу; сваки крај има своју пчелу; сваки крај има своју пашу, своје вријеме, своју температуру. Линенбуржанима су њихове плетаре најудесније за њихов крај и њих не могу замијенити ни Герстунгова, нити икоја кошница. Шумски ројеви показују нам да се друштва пчелшьа приљубљавају сваком мјесту и по томе не стоји на» предак у пчеларењу до кошнице, него до паше и до рацијоналнога рада пчеларева.

Јован Живановић.

Да ли некоја друштва зато саберу више меда, што су вреднија од других друштава?

Читајући више сам пута наилазио, где пчелари пишу о вреднијим и лепим пчелињим друштвима и како нека друштва саберу више, а нека мање меда, па препоручу) у, како од тих „вредних“ друштава треба запаћати матице и додавати их лошијим друштвима, па тако своје пчеле оплемењивати или као што се каже, подизати културнију расу пчела. И ја сам као и сваки други практичан пчелар, опазио, да нека друштва избаце више меда а нека маае. Видео сам више пута и то, да много јача друштва, не саберу толико меда, као друга средња друштва. Стоји дакле, да гдекоја друштва саберу на једнакој паши више, а друга мање меда. То зяа и то мора признати сваки стари ји пчелар.

150