Srpski pčelar
Новембар и декембар.
врате у кошницу, коју смо ставили на њено место. Тај ћемо носао радити док траје лет, дакле још пре подне. Спајање најбоље испадне, кад се са спајањем споји и прехрањивање. Као што се људи, и противних начела, спријатеље за пуним столом, тако се и пчеле на меду нај пре здруже. Разликаје само између пчела и људи та, што људи више пута и наздрављајући за пуним столом имају своје сакривене планове и рачуне, а у пчела тога нигда нема. Оне се споје зато, што су од дима и меда добиле један мирис. Као што дипломате знају да спријатеље народе, који су се до скора чупали, тако и пчелар својом вештипом спаја уједно друштва из разних кошница. Празно саће треба насумпорисати, а воштину истопити. Све пчеларске справе треба очистити и оставити на своје место, да их је лако наћи кад затребају. Ако не мислимо више кошнице отварати, треба их прегледати споља, па све веће пукотине позатварати, особито на заклопцу и на вратима. Ово је потребно, да се у кошницу не би увлачиле туђице и други непријатељи, а и да не буде у кошницама зими промахе, јер промаха зими јако шкоди пчелама. Ко подвлачи дебелу хартију преко зиме под оквире, сад је време да то учини.
Месеца октобра треба да су свршени и последњи послови на пчелињаку. Кошнице се без крајње невоље не отварају до пролетњег прегледања, нити ће то морати чинити пчелар, којије све урадио, што је речено у месецу септембру и октобру. Но зато неће пчелар ни сада сасвим заборавити и занемарити свој пчелитьак, него ће га обилазити и пазити, да ништа његове радилице за време зимвьега одмора не узнемирава, и да ови месеци пчелињега великог одмора буду заиста прави одмор за њих. Добро је, да је зими далеко од пчелињака свака лупа. Али кад већ то није свуда могуће и не да се увек избећи, као што је я. пр. тутањ жељезница, лупа на јако живим друмовима, лупа у неким творницама и т. д., може се пазити, да барем неке птице (сенице и детлићи) и животиње (мишеви, пацови, домаћа живина, мачке и т. д.) не буне пчеле у њихову мировању и одмарању, јер клобарање и лупкање по самој кошници више шкоди пчелама него велика лупа, која је изван пчелињака. Један миш, који се увуче под кров или и саму кошницу, може лако да упропасти до пролећа кошницу, док јој лупа од жељезничких возова, који сваки час пролазе, скоро ништа не смета. Да је тако, сведоци су нам пчелињаци уз жељезничке станице и стражарнице. У овима, као и у осталим зимњим месецима, треба правити или наручивати кошнице и пчеларске справе, да на пролеће буде све у реду. Сад је време, да пчелар читањем добрих књига и новина усавршава и попуњава своје пчеларфко знанье, како би што боље познао живот вредне пчеле и природу њену, као и законе који
14