Srpski pčelar

Зашто да пчеларимо?

Ал' ја могу скинут' с ума И тај восак и тај мед, И тад пчелин наук блиста У две речи: рад и ред. Змај Ј. Јовановић.

Змај Ј. Јовановић.

Бог нас зове својијем птицама; Не шаље нас за наше медање, Beh нас иосл’о људма на гледање. Змај Ј. Јовановић.

Змај Ј. Јовановић.

Од искона је српски народ гледао у пчели особити дар Божји и сматрао је светом животињицом, па зато и каже за њу као и за човека, да умире. По предању народном сам св. Сава научно је Србина пчеларити и благословио му је пчелицу речима: »Пчелице, Божја радилице, Господу Богу служила, а љу дима давала сласти лијек«. Наш народ је сигурно зато гледао у вредној пчелици свету животињицу, што га је очаравала њена вредноћа и чистоћа, а уз то му је давала своје производе: мед и восак, чега, осим у кошници, није могао наћи нигде у природи. Мед је нашим прецима служио као посластица и лек, а од воска су спремали свећу својему Креном Имену и приносили је »Богу на олтар«, а уз то правили од воска разве мелеме и лечили се њима, у време кад су лекари били врло ретки, од разних рана и болести. Восак, мед и разно биље темељ су били апотеци наших старих, од којих су скоро све потребив лекове правили. Зато у старија времена није било скоро куће, уз коју није било ма неколико плетара, које су давале кући сирац воска и мало меда. Нај после, кад су дошла тешка и ужасна времена, кад је ваљало мрети за »крст часни и слободу златну«, заточници наши, по нестанку цебане, пчелама су се бранили од својих душмана, бацајући кошнице пуне пчела међу њих, које су својим оштрим жаокама правиле лом од коња и ј унака. Вредна наша пчелица не само што је давала нашим прецима потребни мед и восак за слатке и веселе дане у животу, него им је својим производима помагала, да се бране од тешких болести у оно време, кад није било ни лекара ни лекарница. А кад је дошло време да се гине, и кад је пчелар морао да мре бранећи свој дом, од

3