Srpski pčelar
бити толико исто велики као и прозор, да удара о све четири стране кошнице. Тим начином биће више ваздуха у кошници, што је најглавније. А ако су врућине несносне, онда можемо преко ноћ врата од кошнице скинути, и тако ћемо кошнице расхладити без бојазни, да ће нам која пчела моћи излетети или да ће што моћи ући у кошницу. Ујутро рано треба опет врата наместити. Ако ли у лето у размацима између једне и друге паше спекулативно прихрањујемо треба пазити, да се мед не расипа по пчелињаку. Прихрањивати треба у вече, кад је престао лет, а у јутро треба рано судиће из кошница извадити. Ако вадимо оквире с медом, да их истресамо, то треба брзо радити и оквире с медом у сандуку покрити мокрим чаршавом и тако их носити тамо где ћемо мед истресати. Мед треба истресати у добро затвореном простору, да пчеле не могу улазити и при радњи нам сметати. Када смо са истресањем готови, не треба истресаљку и истресено саће метнути на поље, да их пчеле олижу. Ту може бити невоље, о чему ћемо другом приликом коју рећи. У ројидбе пази нарочито на изројене маторке и другенце, као и кошнице и којима си изменио матице, давши им матичњаке, јер у свиму тим кошницама су младе матице, које при излету на спаривања могу дапропадну, и друштво да остане безматак. А безматак је као наручен за туђице. Слабице немој трпети, него их или спајај или им измени матицу, те појачавај зрелим леглом из јаких кошница. Зрелог легла у ројидби има на претек. Кад су јаке врућине, избегавај што више можеш сваки рад око пчела и кад мораш да радиш, ради изјутра или у вече, нарочито ако нема паше. 3. Кад сејављају туђице у јесен? Чим паше нестаје, туђице нападају. Зато држи лета стешњена, док не захлади и док траје лет, а после удеси лета за зиму због мишева. Ако у јесен спекулативно прихрањивамо, да би нам кошнице ушле у зиму са доста младих ичела, ваља то прихрањивање обавити као што треба, нрихрањујући у вече, а ујутро вадећи судиће напоље. За време прихрањивања, стесни лета на свима кошпицама. Тако исто поступај и при прихрањивању из невоље, ма у које доба године. Из овога што смо казали види се, да јеу много случајева крив туђицама сам пчелар. А кад су томе злу криве друге прилике, пчелар треба да зна, да се од зла може одбранити, само се треба знати наћи у таким приликама. Да помогнем пчелару почетнику у тој ствари. то ми је и била намера са овим чланком. На послетку да кажем још нешто. Кад мало боље разгледамо питање, зашто се јављају туђице ми ћемо видети и овде донекле нешто добро. Природа се побринула, да се одржи оно само, што је добро, а све остало од мање вредности мора да пропада. Ми смо казали, да туђице пре свега нападају безматке и слабице. И једно и друго пре или после мора пропасти. Шта дакле раде туђице ? Оне нападају безматке и слабице и тиме спасавају оно, што се у њима још спасти даје. Утолико у појави туђица има и нечега доброга. И кад би туђице само на томе и остале, не би пчелари могли ништа рећи против туђица. Али будући да туђице
42