Srpski pčelar

Кроз пчеларску хронику у овој пролетној сезони.

Кад нам је освануло пролеће и кад смо га и нехотице упоредили са лањским, које нам је донело готово преполовљене пчелињаке и ослабљена друштва, могли смо, и преко своје хришћанске дужности, топло заблагодарити Богу и, са задовољним погледом у ову годипу, веселити се уз хармонично зујање мплих пчелица, које излетаху на прву своју пролетњу игру. Два безматка и једна кошница са мушком матицам*) био је сав губитак ове зиме код мене у пчелињаку од око 60 суда. Ништа лошије није било ни у целом селу, где има, осим 3 рационална пчелара и једног искусног пчелара с плетарама, још десетак почетника. Зима није била мекана, али два-три згодна сунчана дана у згодним размацима, омогућила су, да пчеле излете, да се ишчисте и да нас обрадују врло добрим почетком. Иза прошле године по ономе »иза ружног надај се лепом« ми смо ималијош више основа, да се надамо берићету у овој години. Ми немамо ране пролетње паше. Врбаци и тополици су од нас врло далеко, леске има, као и дренка, тек нешто по обалама, а и ове шуме, храстове и брестове, у којима цвета силна јаргочина (по ботаници: јагорчика) богата цветним прашком, подалеко су, тако, да су пчелама на домак тек за лепих пролетњих дана. Причају ми стари пчелари, да је ту тако одувек и да су они најбоље чинили, кад су. своје пчеле носили у такозване сарвашке винограде, који су под Дравом, јер су тамо силни врбаци. Тако су ове године учинила она тројица рационалних пчелара са својим американкама и веле, ако и није било сјајно, но знатно је боље него овде. Но док је тамо било рада до пред багрену, код нас је око 20. априла наступио застој. Иза трна и шљиве, које су ове године цветале и дале доста добру али краткотрајну пашу, одједампут је засекло. Тординачки пчелари (село не далеко од нас, где има приличан број рационалпих пчелара) имали су у непосредној близини олај (репицу), али ми овде ничега. Пчеле су биле истрошиле већи део резерве и чекали смо багрену као озебао сунце. Код нас је багрена силна и поред горушице, која непосредно за њом долази, она нам даје главну пашу. Једва једвице указаше се први цветови багрене. Она је овде врло медовита, само ако време допусти, да се искористи паша. Једне године за време рата, моје су кошнице за три дана, како је багрена цветала биле пуне меда. Но некако никад нисам с толиким нестрпљењем чекао багрену као ове године. И упамтио сам већ, мирис њезин толико надражује пчелу, да не може ни она да дочека зору, него још пре зоре се чује њезина зука на багрени, а кад станеш украј пчелињака, једва можеш да је сагледаш како излеће, као из пушке. Али ове године, цвета багрена, а мириса нема. У пчелињаку никаква лета, мртвило; што и лете пчеле, али ништа не

*) Ваљда трутовњачом ? Ур.

106