Srpski pčelar

доцније увидело се, да је то један бацил и назван је bactllus larvae. Воли топлоту, почиње се развијати крај + 20° С., најбоље напредује крај -|-37 — 39° С, а на -f- 45° С. престаје, а гине код -f- 98 —100° С. Овај се бацил на хладноћи не развија, зато се само лети јавља куга, док се трухлеж легла појави раније, већ у мају. Bacillus larvae даје јасан знак пчелиње куге, мада је често поред њега bac. alvei, који утиче на трухлеж легла. Ток болести доста је слабо познат, јер кад се на леглу примети болест куге, оно је већ мртво, опружено у ћелици и прљаво жуте боје, а доцније постаје смеђе, док не постане тамно. Појава распадања на мртвом црву тако је значајна, да пчелар и без микроскопа сигурно познаје кугу. Maassen мисли, да у почетку болест није јака, али доцније fe јача и црв обично умре кад се већ опружи, зато га и налазимо опружена на доњој страни ћелице ближе отвору. И ако трухлеж легла има сличну боју, ипак се куга разликује, јер је од куге оболело легло од почетка јако растегљиво. Чим се више суши, растегљивост је све већа, а и смрад је јачи и сталан. Кад добије сасвим угаситу тамну боју, може се извлачити из ћелица у 20 —30 cm. дугачким концима. Кад здраво легло изађе из ћелице, на поклопљеном кужном леглу покажу се јасни знаци болести. Ћелице са кужним леглом мало по мало свој изглед промену, јер сасушивање смољастог кужног садржаја има знатни утецај на изглед ћелица. Пре светли и мало испупчени поклопци, постају тамни и упадају мање или више унутра, а на угнутом поклопцу начини се мала рупа, једна па и више. Ово се стање може протумачити на овај начин. Пред затварање, пчелињи црв упреде се у танку пређу, а преко тога пчеле заклопе шупљикавим поклопцем од воска и рђе. Кад се кужни црв сасушује, повлачи са собом пређу и поклопац, па се зато начине на поклопцу рупице, једна или више. Овакова промена на саћу не сме се држати за поуздан знак куге, него ју треба узети као сумњиви знак куге. Поклопци се угну и начини се рупа над мртвим леглом и онда, кад умре из безазленог узрока н. пр. кад легло озебе. Да би се уверили, да ли се ту ради о болести легла или не, морамо ћелице отворити и садржај

117