Srpski pčelar

Из наведеног види се, да сам навео да се папир и сламњи јастучићи мећу, „да се топлина у кошници боље одржи“, па како је могао „Пчеларски гласник“ тврдити, да смо рекли, да папир топлину произвађа? Јасно је да „Пчеларс<и гласник“ изврће, само да би другим пчеларским листовима углед убио. Сваки наш читалац зна, да одело не даје топлину човечијем телу него чува човечије тело од јаког утицаја спољашње температуре и одржава нормалну топлину. Наши сељаци знају, да зид не даје топлину него спречава, да спољашња температура не продире у зграду, па је унутри мирно а и топлије. Кад смо рекли, да кошцице од дебљих'дасака не треба утопљавати, држим да смо на правом путу, а протестујемо против тога, да нам се подмеће оно, што нисмо рекли. Истина је, да смо рекли, да преко зиме 1928/9. године пчеле нису помрле од зиме него од глади, јер нису могле прећи на саће са медом. При том и сад остајемо. Пчеле су појеле мед из саћа на ком су се узимиле, а ради дуге љуте зиме нису могле прећи на саће са медом, па су од глади помрле. Дакле пчеле нису се смрзавале и умирале него ради зиме нису могле прећи на саће са медом, па су од глади умрле. Кад смо отворили кошнице нашли смо мртве пчеле на празном саћу, а у саћу до њих било је још s—B5 —8 кг. меда. Зима j'e допринела да пчеле помру од глади, али нису ради саме зиме помрле. Пчелиња друштва која су имала доста меда у саћу на ком су се узимила, та су добро презимела, и ако су била на пољу ' под ведрим небом. А друштва која су унета у затворену стају била су заштићена од зиме, пчеле су могле прећи на саће са медом, па су добро презимеле. А да су пчеле умирале од зиме, тада би се морала смрзнути и помрети сва друштва, која су на пољу под ведрим небом зимовала. Кад су поред оне страшне зиме остала пчелиња друштва, која су зимонала под ведрњм небом, али су имала доста меда у саћу на ком су зимовала, онда је јасно, да пчеле нису умирале од зиме него од глади, што нису могла прећи на саће са медом. Нека „Пчеларски гласник" наведе, где је написано, „да није потребно против јаког мраза чувати“. А нашто су нам кошнице? Зар кошница не чува пчеле од зиме и мраза? „Пчеларски гласник“ каже, да друштва у заштићеном простору „здраво су очекивала пролеће“. Нека нам „Пчеларски гласник“ објасни да ли су друштва „здраво очекивала“ т. ј. да су жељно очекивала или су „здраво дочекала" пролеће. Изгледа ми, да је писац хтео рећи, да су друштва здрава дочекала пролеће. У српском језику глагол „очекивати“ има једно значење, а друго значи „дочекати". Има још израза, које „Пчеларски гласник“ погрешно употребљава, али нисмо га нападали, да је то последица непознавања српског језика. Осим тога наше је уверење, да је сврха пчеларског листа да шири напредно пчеларство, а не да исправља граматичке погрешке, зато нисмо „Пчеларски гласник“ исправљали.

15