Srpski pčelar

роме веку Хипокрит и Целзус приписивали су им спасоносно деловање. У средњем веку можемо читати у старим лекарским књигама много о спасоносном упливу пчелињега отрова, особито на бубреге. Чудотворни лекари у свако доба знали су многе формуле, у којима су пчелињем отрову приписивали деловање. Тек 1859. год. почела је том примитивном експерименту обраћати пажњу лекарска наука, кад је наиме те године у „Abeille Mćđicale“ објавио Др. Десјардиус расправу, у којој је указао на многа дивна оздрављења тешкога ревматизма у зглавковима са убодима пчелиним. 0 истој ствари испитивао је и писао је год. 1864. петроградски професор Др. Луковски и мариборски лекар Др. Ф. Терч. Ма да су толики лекари предузимали много експеримената на болесницима с веома повољним успесима, није им се веровало и ствар је већ ишла у заборав. Пре 10 година разболе се бечки лекар Др. Фр. Кречи од тешког реуматизма и сво лечење остало је не само без успеха, него се болест погоршала тако, да се није могао у опште кретати. Случај је хтео, да је седео немоћан у наслоњачи у врту, где се у његовој близини сместио један рој, чије су га пчеле добро изболе. И сад се догодило нешто чудно: последица убода пчелињих била је, да је после неколико дана могао опет ићи и већ после 14 дана био је потпуно здрав. После тога почео се систематски бавити проучавањем пчелињег отрова са таковим успехом, да је добивена по њему приправа из пчелињег отрова употребљена на многим европским и америчким клиникама при особито тешким случајевима реуматизма, констатовано је да убоди пчелини имају веће деловање од инјекција. Основа је методе Др. Креча, да реуматичарима пушта пчелиње убоде тако дуго, док не постану за деловање пчелињег отрова имуни. То стање постиже се после веома различитог броја убода. Особито тешки случајеви требају 8000—15000 пчела. У врту бечке психиатрије покрај другог зида налази се ред кошница, чије пчеле осим обичне користи у скупљању меда и воска, умирући пружају људима скупоцени дар у облику кориснога лека против тепЈке болести реуматизма. По чешком прерадио (Včelarske rozhiedy 2). Станко Милановић ПЧЕЛЗРСТВО у ГрчНОЈ. „Трговински гласник“ у свом 301. броју од 31. децембра 1930. године саопштава следеће: „У последње време обраћена је у Грчкој већа пажња на пчеларство и на трговину медом. До скора је била у употреби примитивна сељачка кошница, те је услед тога продукиија и квалитет меда изостао. Сада су те старе сељачке кошнице већином избачене и на њихово су место употребљене кошнице система Дадан. У Грчкој има око 400.000 кошница. Свака кошница просечно даје 12 кграма меда, што износи количину од 4.800.000 килограма у вредности на 72.000.000 драхми. Најбољи се мед производи у Химету и Тајгету.