Srpski pčelar

нису доносиле никаква плода док тамо нису почели гзјити и пчеле. У околини Клостарнајбурга, вароши у близини Беча, род воћњака повећан је за педесет процената, кад је у воћњаке донето по неколико кошница са пчелама. Славни енглески природњак Дарвин доказао је покушајима, да је 100 струкова беле детелине, до којих су пчеле имале слободан приступ, дало 2.290 клијања способних семенки, док 20 струкова, до којих је мрежама пчелама био онемогућен приступ, нису дале ни једну семенку. Тиме је утврдио да пчеле омогућавају и производњу семенки многих у пољопривреди корисних биљки. Из овога може сваки привредник да се поучи да воћњаци треба да имају што већи пчеларник, да се што више гаје пчеле без обзира на то, да ли су биљке у стању саме да обезбеде принос од меда и воска.

Инж. Ф. А. Ротбергер.

Како новине извештавају. „Време“ од 13. I. 1931. у рубрици: Како и зашто? донело је и ово: „Један земљорадник нас пита: Бавим се пчеларством и интересује ме да ли где у нашој држави излази какав часопис, који се бави пчеларством? Одговор: Излази повремено Пчеларски преглед, као орган Савеза југословенских пчеларских друштава у Београду." Радујемо се, што уредништво „Времена“ зна да постоји Савез југословенских пчеларских друштава у Београду, и лепо је што „Време" зна шта је било 1926. године, али нас изненађује да не зна, шта је данас. Да ли је могуће, да уредништво „Времена" заиста не зна, да постоји Српско пчеларско друштво у Београду, које већ 10 година издаје „Пчелара". Кад „Време" зна да постоји Савез југословенских пчеларских друштава у Београду, онда се требало обратити Савезу ради информације, па се не би брукало, што не зна да у Београду већ 10 година излази стручни пчеларски лист. Уредништво „Времена" требало би да зна, да у Југославији излази шест пчеларских листова на нашем језику и то два српска, два хрватска и један словеначки лист, а један пчеларски лист Немци на нашем језику издају. Чудимо се, да уредништво „Времена" тако слабо обраћа пажњу једном привредном питању, и што о привредном питању неће сигурне податке да набави. А да је то нека дневна сензација н. пр. нека скандалозна љубавна авантура, убиство, тровање и т. д. „Време" би тим читаву једну страну испунило, а дописник би ревно испитивао и још у два три броја опширнијим описивањем прву вест допуњавао, а на привредно питање може се површан одговор дати. Свакако боље би било, кад би наши дневни листови место скандалозних љубавних авантура,

Мед је органски продукт, који после неколико минута прелази у крв.