Srpski pčelar

За један југословенски пчеларски лист.

Искрено говорећи, мене је изненадио чланак г. Кнежевића донешен у задњем броју „Српског Пчелара" а истс тако ме изненадила и примедба г. Уредника, којом позива и друге пчеларе, да изнесу своје мишљење и предлоге у томе предмету. Зашто? На прошлогодишњем пчеларском Конгресу у Осеку, нас неколицина пчелара у друштву г. Антониолија разговарали смо, шта би требало предузети да дођемо већ једном до једног заједничког пчеларског листа. Г. Антониоли дао ми је том приликом наиисану једну опширнију расправу по овсм питању, да је прочитам. У њојзи су документовано изнети сви разлози, који говоре за један заједнички лист. Из ње је видљива очита материјална штета, коју годишње сносимо подржавањем толиких листова, а која штета иде на више десетина хиљада динара! На питање, зашто до данас није ту расправу дао у штампу којем пчел. листу, г. Антониоли је на наше највеће изненађење одговорио, да су сви наши пчеларски листови одбили да је штампају!!!*) Не сумњам нимало у истинитост одговора г. Антониолија, али судећи по готовости г. Уредника овог листа, да ће по овом предмету донети мишљење и предлоге и других. пчелара, закључујем, да г. Антониоли није и „Српском Пчелару“ понудио своју расправу. Разлози, који говоре за један пчеларски лист, тако су јаки, да би са мало добре воље могле бити уклоњене све запреке, које томе стоје на пугу. Национални или племенски разлози су ван дискусије. Јер, кад је могла српска војска своје славом овенчане заставе жртвовати за идеал уједињења и југословенства, зашто да не би могли ми пчелари прекинути са својим племенским и покрајинским пчеларским листовима? Судећи по изразима одобравања од стране присутних пчелара на прошлогодишњем конгресу, кад је нузгредно пала реч о једном пчеларском листу, ја држим, да данас нема можда ни једног нашег пчелара, који би се изјаснио за даљње подржавање садањих листова. А да се то позитивно утврПРИМЕДБА. Ради болести нисам био на конгресу у Осеки, а ни г. Ст. Књежезићу није био познат разговору у Осеку. Г. Антониоли ништа није послао а није ни питао уредништво „Српског пчелзра" хоће ли његов чланак штампати. Уредник.

Сине мој, једи мед, јер је добар, и сат, јер је сладак грлу твојему. (Приче Сол. 24, 13).

166