Srpski pčelar

Најбоље кошнице су поубијане, а средње и слабице остављане су за пресаде. Па крај свега пчеларског незнања, крај арања пчелиње муке и тамањења пчела и кошница, пчелињаци су се одржавали, јер је богата паша, - које је у оно време било на све стране-поправљала и подизала оно, што је човек таманио и пустошио. Медовито биље свакојако залечивало је грдне ране, што их је починила рука неуких људи.

И ко зна до кад би се тако пчеларило, да се није у нас јавио човек пун знања и јаке воље, да поведе наш народ, не делећи Србина од Хрвата, пугом напретка, и да наше народно пчеларсгво подигне на висину равну са пчеларством у других великих и просвећених народа. Изнео сам ово, да се види, у каквом је стању било наше народно пчеларство, које се је примицало својој пропасти, кад је наш вредни Ј. Живановић почео да ради на спа-

Прсф. Јован Живановић

179