Srpski pčelar

после дуге зиме, а за пчелара прва радост. Колико пута ми се у сред зиме уснило, па видим моје пчеле како лепо лете. Тако и ове зиме сним, па зима прошла и већ прва главна паша, бели се багрен на све стране, пчеле све зује на њему а када сам се пробудио и погледао кроз прозор на комшински багрен а на њему голо грање, окићено ињем и место пчелиње зуке, чујем са улице шкрипање соница. Али ово сада није сан веђ јава. Могу по вољи да гледам игру пчела, видео сам већ и да излећу из свију кошница. Па ено видим и крај ограде, у заветрини по где који цвет љубичице, јагорчевина је већ одавно исцветала а на љески висе још суве ресице, све ми то казује, да је зима заиста на измаку. И пчеле су видим задовољне, после игре мало су се смириле, али их топло сунце почело све више и више измамљивати из кошница и све даље мамити у околне вртове, где су се прошле године на воћу и цвећу, наслађивале медом до миле воље, па још имале и на претек. Ево су се већ многе вратиле са бременом и пале заморене на седало да ућу у кошницу и обрадују своје друштво са првим даром божије природе. Као што су се оне обрадовале првоме уносу, тако сам се и ја једном обрадовао баш на Светога Трифуна, када сам видео прву пчелу, да се вратила са рђом на ногама. Верујте ми, обрадовао сам се већма, него некад пуним кантама меда. Толико сам се занео у радости, да сам заборавио да сам свршен човек, скочио сам од радости као дете и појурио према њој, аплаудирајући јој на успеху, као на некој утакмици каквоме светскоме npваку. Она је уморна тешким корацима оставила седало и ушла у кошницу, није се обазирала на мој аплауз, сматрала ме је за наивнога, јер она би то исто учинила и о Божићу да је било топлога сунца и процветане лијеске. Уживајући ову радост када већ пчелар види да су да су му се вредне пчеле дале на посао, чисто би и сам хтео нечега да се лати да би и он допринео неке олакшице својим пћелама. Види да је његова опрезност код јесенашњега узимљења уродила плодом. Зар би пчелиња друштва изишла сва жива из зиме да им није оставио задоста меда, знајући да од вишка глава не боле. Па тек колико је вредило ове зиме, што је јесенас код последњег отварања добро пазио, да неби који поклопац окренуо другачије, него што је пре отварања стајао. Знао је, да пчеле у невреме не могу поново залепити тамо, где не пасује, а зар да им зјапи целе зиме над главом? Па и мирно место на пчелињаку им је без сумње користило, јер их није нико у зимско време изнемиривао. Као што би у лето удариле на дим и ватру код несмотренога и грубога поступања, тако би и у зими, можда са нешто мањом мером, али јамачно са већим губитком јуришале на снег и лед, ако би им какови непозвани гост закуцао у невреме на

44