Srpski pčelar

шли у Вел. Радинце и рекли г. Ђ. Коларовићу, да смо дошли, да га замолимо да буде уредник „Српског Пчелара", он нам је обећао, да ће уредништво примити. После тога на одборској седници решено је да под уредништвом г. Ђорђа Коларовића издајемо „Српског Пчелара". А септембра 1922. г. изашао је један број „Српског Пчелара" у ком је објављено, да ће идуће године „Српски Пчелар“ поново излазити. Ђорђе Коларовић уређивао је „Српског Пчелара" до конца 1929. год., а тада ради слабости захвалио је на уредништву и у последњем броју опростио се са читаоцима „Српског Пчелара“. Као уредник био је достојан наследник свога великог учитеља у пчеларству проф. Јована Живановића, одржао је лист на висини, а на конгресу Југ. Пчеларских друштава у Дубровнику један брат Словенац изјавио је да је „Српски Пчелар" одлично уређен. Својим чланцима, који се одликују лепим, лаким и разумљивим стилом и поучном садржином Ђорђе Коларовић много је допринео ширењу и унапређењу пчеларства код нашег народа. Уважавајући његове заслуге за ширење рационалног пчеларства главна скупштина Српске пчеларске задруге одржана у Ср. Митровици 11/24. септембра 1903. год. изабрала га је за свога почасног члана. Ценећи његове заслуге за добро уређивање „Српског Пчелара" главна скупштина Српске пчеларске задруге у Руми 16. октобра 1924. год. дала му је своје највеће признање и одликовање изабравши га својим почасним претседником. После рукоположења Ђорђе Коларовић као свештеник дошао je у Вел. Радинце 1886. год. и на тој малој, ади лепој и згодној парохији провео је пуних 40 година, док ради поболевања и слабости није отишао у мировину 1926. год. Као свештеник вршио је своју дужност ревно и савесно. у служби је био тачан и уредан, према парохијанима љубазан и предусретљив, не само речима него и примером служио је као узор свима у тачности и марљивости, с тога је уживао врло леп углед и поштовање код својих парохијана. Својим узорним животом оставио је врло лепу успомену у својој парохији, док је Вел. Радинаца увек ће се са особитим поштовањем спомињати име Ђорђа Коларовића. У животу скроман и повучен радио је у малом селу, али његов рад разгласио је његово име у целој нашој Југославији, јер после проф. Јована Живановића наши пчелари сматрају Ђорђа Коларовића не само као одличног, искусног и вештог пчелара него као нашег најбољег познаваоца пчеларства и најпопуларнијег пчеларског писца. Његов рад запажен је од наших црквених власти, благопок. патријарх Лукијан Богдановић одликовао је Ђорђа Коларовића правом ношења црвеног појаса 1909. год. После рата Преосвећ. Господин Др. Георгије Летић епископ темишварски као адми-