Srpski pčelar

жанин оставља за пресад другенце и трећаке, а нема ли од ових доста добрих онда изројене маторке, дакле кошнице са младим матицама и које имају пчелиње саће, те у пролеће не буде силесије трутово. Линебуржанин не подрезује своје кошнице у пролеће јер му то не иде у рачун, пошто се подрезивањем одлаже ројење а њему требају ројеви. У јесен се један део кошница угуши али данас многи искуцкају народ из кошнице и продаду, а продаду, и мед и восак. Дакле добије се новац за пчеле мед, и восак. То се постигло све на особити начин ројењем. А пошто је плетара кошница за ројење то је Линебуржанин остао до данас веран плетари. Ђерзонка није могла до данас да потисне плетару ма да је било време, кад се плетари објавио рат и кад плетара није имала пардона. Сам Ђорђе Лецен, који је описао начин Линебуршког пчеларења, био је у једно време ватрени присталица ђерзонке. Увидео је да не иде без плеи напослетку је пчеларио само са плетарама. Има тамо задруга са 5000 и више кошница само плетара. Ми гледамо како да сузбијемо и спречимо ројење, а Линебуржанин спекулативним прихрањивањем подпомаже и ускорава ројење. Пошто тамо нема пролетње паше, то се пренашају кошнице далеко на пашу, да се не би трошио мед из резерве. Знају они добро да је „на осовини мед“ и селећи се више пута до јесење паше, постадоше мајстори у пренашању. За један сахат вешт Линебуржанин спреми 100 кошница за пут. У почетку августа сели се кући и ту је сад берба, која траје месец дана. Шта јаки народ у бујној паши заради то знамо. Нагон за сабирањем меда у овој паши тако је силан, да по некад пчеле и легло избацују, само да би имале места за мед. Осим другог Линебуржанин је човек практичан и само се онога држи што му корист доноси. Али с друге стране он је конзервативан толико, да оно што је упознао као добро неће да напусти, макар да му се саветује, да би друкчије могло боље бити. Линебуржанин је мајстор у пчеларењу. Тамо мора пчеларење да се изучи кроз две године. Тамо, где постоје велики пчелињаци, мора бити пчелар на свом месту. Дакле нису Линебуржани заостали у пчеларењу, нити се може рећи за њих да не пчеларе рацијонално, као што многи мисле. И сам Ђерзон замерао је начину пчеларења Линебуржана, али немају право, кад се зна, да Линебуржани мајсторски пчеларе. Због каквих нових прилика можда ће доћи време, да ће пчеларење линебуршких пчелара са плетарама бити само спомен у историји пчеларења и доказ, да се и са плетарама може рационално пчеларити.