Srpski pčelar, 01. 08. 1932., S. 6

за рад. Сасвим је природно што ми више ценимо човека, који иде најкраћим путем свом одређеном циљу, него ли онога, који нам прописује како треба ово или оно да се уради, и у лепим фразама говори, како ће и он то урадити. Речи без дела јесу клепет празнога млина/ 8 ) VII Наша је култура у изграђивању. Наша је пчеларска књижевност још у повоју. У привреди и техници ми смо ђаци запада, јер нам је Америка делако „од срца и очију“ Ми морамо нашу сиромашну пчеларску књижевност помоћи преносом одабраних дела из стручне књижевности наших учитеља Француза, Немаца, Енглеза, Руса и Амариканаца. Ми се морамо користити знањем, које су наши учитељи деценијама истраживали и сређивали да би га утврдили као научну знанственост. И наставити оданде где су они стали. Ми се морамо користити стручном преводном књижевношћу. Узмимо на пример руске пчеларске писце. Њихова данашња пчеларска књижевност је врло богата, плодна и ваљана. Руси имају оригиналних дела каквих нема ни једна пчеларска књижевност. Њихова „Библиотека практическаго пчеловодства“ под уредништвом професора Н. М. Кулагина, заслужује да се назове класичном. Она је у истини енциклопедија најнапреднијег пчеларства. Па ипак Руси своју оригиналну пчеларску књижевност допуњују преводима из немачке, француске и американске књижевности. Превели су целокупна дела Цандерова, Лангстротова, Даданова и Рутова. Превели су поједина дела Филипсова, Пере-Мезенова, Аткинс-Гокинсова, а преводе и поједине омање списе о напредовању пчеларске науке и технике у целом свету. У ту сврху прате и све напредне пчеларске листове других народа. Дотле се и дела њиховог класичног мајстора пчеларства А. Н. Брјуханенка преводе на скоро све европске језике. Тако је код напредних пчеларских вођа и организиција. . . . А код нас? . . . . Пре неку годину један наш пчелар на годишњој скупштини пчелара предложио је, да се одабере и преведе из стране стручне књижевности једно од најбољих дела о пчеларству. Предлог је одбачен ма да је потицао из оправдане побуде да се помогне наша сиромашна оригинална пчеларска књижевност, да се има ваљан и потпун уџбеник из пчеларства. Предлог је одбачен као да се из те средине могло дати боље дело, него што су га дали инострани пчеларски стручњаци. Након тога би се запитали: Да ли је и ово „мишљење и уверење“ стандардизовано, то јест да ли се остало на томе

8) С. Смајлс: Штедња. Превео Мил. Павловић Београд, 1922. ст. 130.

117