Srpski pčelar

в) Да се за неколико минута успешно пренесу пчеле из плетаре у рационалну кошницу; г) Да се укроте љуте (зле) пчеле; д) Да се спречи оно јесење убијање пчела у масама на пчелињацима нерационалних пчелара. Опијене пчеле искористити додавањем осталим друштвима која се узимљују. Ако се има у резерви оквира са саћем пуним меда и празних кошница у које би се ово сместило, сместити по 6 —7 оквира у сваку кошницу и по том у ове сручити опијена друштва из плетара. Опијањем пчела у плетарама олакшава се у многоме сам посао око узимања меда из плетара (cahe се меће у нарочите оквире од жице да би се омогућило његово истресање у центрифугалној истресаљци); е) Да се спречи навала туђица опијањем нападнутог друштва и по том његовим успешним премештајем на друго место у пчелињаку; и ж) Да се успешно сузбију назови матице. Опијеном безматку, у коме су назови матице носиле јаја, треба после опијања пустити кроз лето плодну матицу. Трећи дан треба прегледати, да ли је матица почела носити јаја (Д. Андреев: Пчеловод Дело, No 7. 1924 год.) 11. У нас је у главном вршено опијање пчела са калијумовом шалитром KNO 3 (Salpetersaures Kali). Ово је она шалитра, која се употребљује у индустрији при изради црног барута и за конзервисање меса при његовој преради. Од истакнутих пчелара за опијање пчела препоручивао је у иностранству калијеву шалитру амерички пчелар Милер (на 9 1 / 2 фунти воде ј / 4 — г / 2 фунте шалитре). У растопљењу шалитру потапају се крпе. или суве растове гљиве, или вештачки брикет за димљење пчела. Новији пчеларски инострани стручњаци (А Брјуханенко, В. И. Жуковскаја, Л. А. Потехин, И. И. Лораблев) саветују, да се калијева шалитра не употребљује јер је штетна за опијање пчела. Професор Цеселиски је противан употреби калијеве шалитре и хлороформа за опијање пчела. Он препоручује врло јефтино средство за опијање пчела. То је добро позната гљива пухара Lycoperdon bovista. То је она округла, као омања јабука, гљива која касно у јесен дозри и поцрни. Кад је притиснемо при туцању чује се оно „пух“; при прскању опне из ње излази црни опојни прах. Ове гљиве расту ћ у већем броју на шумским пашњацима. Кад оне почну дозревати онда почињу добијати тамну боју; тада их треба набрати и по том сушити под ситом на топлим сунчаним данима. Пазити да се не гњече јер he će прах растурати. Могу се лепо осушити и под стаклом сунчане топионице за восак. Осушене пухаре до употребе треба чувати у потпуно затвореној тегли. Употреба је врло проста. У димилицу се

117