Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

XI ,,0д Космата гн^]езда Соколова „И Турскнзем юл’)еком задо]'ила „Л’]'епо н ]е Ђорђе дочекао ,,Л’]Єпо ші ме б]еше овасіало Ко (и како) може овакове рп]ечн запксагаи по Славенско] оршографи|и ? Може виши да би у Ћирнлово ври]еме било добро записано оа Ъ, и. пгнѣздо, л Ѣ п о, млѣко, али се даяас то чаши л>епо, млеко, гьезД О : а СрблПН НЄ ЙЄ Л Є П О , Г Н> Є 3 Д О , МЛЄКО, него ОЙЄ Л)ЄПО, Г II ] Є 3до, мл]еко, г) гръоце, у мр Ъ о *), овръао, подупръо, сашръо, и осшале овакове ри]Єчн. Из овога свега мнслим, да йе сваки паметан човеК признаттг, да се Српски іезиаСлавенском ортографи]от не може шісатн. А кад се Славенска ортографіі]а у Српском ]езику мора покварити (као што се покварнла како ]Є Срблин умочно перо и почео Српски дапшнє), и Српска остагпд опет пуна крпежа и натеге: зато мнслпм да )е назпаметшуе, да ми за Српски )език начинимо ортографи]'у са свим као што треба (да нам могу завидишп свп остали народи Европейски). Зато сам ]а овђе начянио три нова слова, т. ]. Ц, л., въ, и узео сам ). Ни]едан наметай човек не може рейп, да нам ова слова не требазу, а облнк іьиов ако се коме не допадне, то )е ласно поправити; нн остала слова шцесу из почетна била тако ли]епа, као што су данас- Може бнти да се 3 коме зато не йе допасти, што ]Є Латинско; и то ]Є ништа; ми имамо и више слова іеднакп]е с Латинскима, н. п. а, е, о, к, и ш. д. а и Латинска су слова од Грчки]Є, као и наша, ба сам у прво) граматици Српско] бно узео наше ї м)есто ]', но будуйн да \е ї код нас било до сад самогласно слово, зато се луди ]еднако мету, и не могу да се навикну чатити га као ] ; а ] не може нико друкчи]Є чатити , него онако као што треба. Да ]е у Грчком з'езику било 3, занста ов. Ћігрилу не би ннкад пало на ум, да начнни я и ю; но будуйи да у Грчком іезику ниг^е нема 3а, ]е, іу, .зато ]е св. Ћирило свезао а, е, у, са ї (ва, вє, юу), да не би луди чатили да, не, иу (као што ї>еко]и чате у мо]0) граматици); а иже ]е са слншном (й) постало скоро у Руси]К, само му ]е надмешнут она] поешически знак (“) да се зна да ]Є кратко. — бош може. ко рейи да віам треба и ђ; истина да у нашим рн]ечима ннгђе не треба, вей ако .за сииіаае (ђа! ђа! ђа') и за ађ! ођ ! иђ' , али због туђи имена и презимеиа не би сувише било да га имамо (н. п. $аПсс, фаде&огп , фатЬигд, -$алд ; Руси пишу ГаллерЪ, ГагедорнЪ, Гамбургѣ, Гага, а ми за сад можемо, и морамо писати Аллер, Агедорн, Амбург и т. д.), но )а сам га за сад осшавио коме другоме йена га гради. Ево еєй прва еи наівейа рецензіей против овога Српског ріечника изифе при]е од ньега. Може бишн да се она почела писати ]ош прп]е дби]0 године, кад ]е прво об]авлешііе изишло о Српском рзечнику; и зато )е од оне стране, што не призна]е да иарод Српски има сво) ]език, онако памешна свіедочанотва на то покупала и саставила (вала Богу ! само кад *) Ђекорі наши описатели пишу умрео, а у женскоме роду умрла и у средіъем умрло!