Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

755 Сед Сел седмица (кад запости, или почне Іедноуднгші у уторник). Седмокрак, т. ђее ®іе6еи6*ІпІЯЄ, «ерііррз: раче седмокраче {говорила жаба раку, кад су се псовали)! СедморнцаД. 2Іп$аї)[ Йоп Іїе&еп, зеріеш. Седморо, 21 п § а Е) Г йоп (ігЬеп, зеріет. Седморбструк, ка, ко, ]іе&епђаф, зерііріех. Сёдница, {-. (Рес. и Срем:.) уісіе С]еднпца. Сёднути, нем, уісіе сесппг. Сёђеіье, п. (Срем.) уісіє сіііеђегье. Сезанье, и. Бстдеп (паф еігоаё), ехіепзіо таппя. Сёзатисе , сежемсе, у, г. ітрї. Іапдеп/ ехіегійо тапшп. СёизД т. Ьег ©ЕаШ:і«фЕ, зегуиз зіаЬпіагііія. Сеисана *, і'. Ьл§ ©ддадгр^'гЬ, фяс?< р] ?ГО , егршз яагсіпагтз. Сёіа, і'. Ііур. й. сестра., Се)аае, и. (Рес. и Срем.) Уісіе сн]'агье. Сё]апш, ]ем, (Рес. п Срем.) уісіе си]атн. Се]ин_, на, но, Ьес се)а, зогогіз. Сё]м:ешш*, т. Осс ©е;теп , тіііііз Іигсісі §еппз. Ссріенскн, на, ко, і) ©фгіеіі=, сегіі тіііііз Іигсісі. 2) асіу. ШІЄ СІП ©ЄІШЄП/ шоге зеітепі. Сёка, і. Ііур. у. сестра. Сёкана, і. §гаивипяше, пошеп Гетпіпае. Сёкин, на, но , Ьгг сека, зогогспіас. Секира, ї. (Рес.) уібе с]ешіра. Секнрётпна, й ачдт. ». секира. Сёкирица, Г. сііт. ». секира. Секпрнй, на, но, (Рес.) чісіе С)екнрни. Сёкуна , і'. (ст.) уісіе сека, Сёкутййи, т. рі. (Рес. и Срем.) уісіе с] екутнйи. Сег.удала, само у овоі поскочицн (а[$ 95. пт) : „О] ши секо секуцала ! „Леси ли-се ]'*цала? Селак , т. ІШаіпіёііапіе , потеп уігі. Селам*, т. і>ег іигНіСФс ©си];, рах!: „Како дође Облачийу Раде , „Тако Туркоіи Турски селамдаде Селе! ©фииМгег, зогог! сР. брале, мале: „Братац сестру с нова града зове: „А] де селе, оседла] ми ко>ьа Селен, ш. ]ггтІ)С ЕІе5|ТосРсГ, Іі§изіісшп ІоуізЬісит Ріпп. Сёлітіи,ши,у. іпріР. шгд(ЇЕ&еГп, ігапзРего. Сёлппшсе, нмсе, у. г. корС (Шеіи, еоттіаго. Селііште, іі. С>гі, шо еЬевос гіпХюгї дсГОЕІЕП, Іосиз оііш ііаЬйаІиз: „Корентпа! село и тіг ли си? ,, (а т ; ниіе руде од лонада, 5Л іспод куйа чести воденііца , ,Діе б’ созвала село, вей селнштє. Сел Се.ъ уоб Село, п» ЬаЗ Х>Ог], радиз. у Србя]н су Еелпка села, ко]а иаіа]у око то куйа, а има села и од і5 куйа: алн и наівшце има од Зо до &о куйаПо брдовишим іудестима тако су куйе раздалеко, да ]е село од 4о куйа вейе од Беча, н. п. у іедном потоку сто]е неколіте куйе, па онда (§еішо по сата , ' или чишав саш далеко) у другом неколнке п т. д. па се све зове )едно село (доклегоі) аегоЕа зелвъа држи, ко)е се врло добро зна; тако луди пз два села могугбити компі де). А по равни (као н. п. по Мачвп и по Браничеву) доста су честе куйе по селима, али опет няр су у реду, као н. іі. по Срідему и овуда по ІЬешачкоі, него расшркане (као и по варошпма по Турско]) по по.ъу. Оназто се човек може преселитп из ]еднога села у друго кад му драго : нити му се треба давити ономе спан]п из чідега села полази, ни ономе у чн]е долазн; куйу сво)'у може продаши, или раск'опаши, а вотіьаке и винограде може долазішт ше братн сваке године, а спап]и давагаи десето; а у оном . селу ђе долазн, може начншіши куйу на пусто] земли ђе му драго, и себи крчнгаи н>ііве и лішаде, п садити вотааке и винограде, колико му драго. Кад сп.аи]а до^е у село да купи главннцу, и стане из тефтера зваши све селаке редом по имену, онда му селацп кажу: „таі се оселио ,71 или: „ова] се доселио.” По равни, особито по голетним м]естнгаа, врло су куйе рђаве : пона)’више покрнвене су кроЕином, или лубом; али по брдовншим м]есши!\іа има куйа врло лнІеші)е и тврдпіе: млоге су подзндане камепом, а понаівише су покривене даском (шиндролі); соба нема свуда , него се зими понаівнше гри]у код ватре, а спава]у по Ба]агаиаіа (сБ кли]ет), и онако у куйи; диміьака нема готово нигђе по селима (осилі у Мачвп поред Саве, и у Брашічеву ђешто око Дунава, и на Влашіипн земуницама), зато се кашто пуши у ^єко]шух куйама, да ойе очи да нспадну од д'пма. у Срби]іг нигђе нема Турака да С]еде по се,иіма , него сами Срблп, а Турни по варошпма; а у Босші шма и Турски]е и Шркачіиі]ё села. Сёлски, ка, ко, (сш.) уісіе сеоскн. Селак, т. і) &хе сшё ђет пдтЦфгп І(І/ Є]изс1ет ра§і,