Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

79! Ста Стамболскй, ка, ко, уісіс Царяградскг. Стамёна, і'. §гаиеппашв, потеп їе. цііпае. Стаменка, С ^гаиеппаше, потеп іетіпае. Стамёнко, т. Жаппёпаше, потеп гігі. Стан, т. і) Ьег 28іЬегЙи{)1, шаоћіпа Іехіогіа. г) Ьіе ©епиесгр, Іоси® еі саза тиідепбіз аезіаіе отіЬиз. 3) Ьес ЙеіЬ (я[ё 2і)ЄІЇ Ьеё яретйеё), ішіизіі сотри®. Ста'на, ё.1 -- „ . . Стана ё уогацепПяте, потеп іештае. Сша'нава, Г. §гаиеппате, потеп ёетіпае. Станак, нка, т. нома ти ту станка, Ьіеи ііі ёеіп 25 і е і Ь с п Ійг &іф, хіх ћіс гетапеге роіегіз ; аЬі, зі ше аисііз. Станар , ш. Ьес ©еппес, ресогіз си§Ьоа,. СтанареЕ , ва , во, уійє станаров. Станарпца, ±. 2>іе ©вппїгіп", оуіиш сигаігіх. Сшанари'шн , на, но, Ьег етанарица, спгаігісіз огіиш. СтанарОБ , ва , во , ЬгЗ станар , сигьіогій оуіит, Станача, С ^саиеппате, потеп ёетіпае. Сташгмнр, т. 'Жаппётіте, потеп гігі. Сгпашісав, т. 3)їаппёнате, потеп уігі. Станисава, ё. '§гаіКпиате, потеп ёе. тіпае. Сша'шгшпсе, шире, V. г, рё. (Теђеп Ыіи 1>еп, (гіИ (ёеіцп, зізіо : не станяосе до мора! Станица, Г. іуганеппат?, потеп іетіпае. Станиша, т. Яїаппёпате, потеп уігі. Станка, ё. §тацеппате, потеп ёетіпае. Ста'нко, т. Жаппёпате, потеп уігі. Стаи "ван, вна, но, (сга.) ^(ідсдсііпЬеі, іігтич : „Да од тега сва гора миршие, „И по гори становно камеае Ста'но]е , ш. Жашіёпсшіе , пошеп уігі. Стаіі"]'ка, ё. ‘ЗгаііешіаіПЄ, потеп ёешіпае. Сша'р,'ра, ро , і) аЇЇ., зепех. з) аН, УЄЬііа. Старанье, п. Е>аё @0гдеп , зоііісііисіо. Ста'ратисе , амсе, у. г. ітрё. 6е)'огдС Г'’І)П сигат ћаЬсо , зоШсііиз зиго. Ста'рац, рца, га, і) Ьес @ш§, зепех. 2) &ес ©фгоїедеп>й!ег, зосег, сё. таст. Ста'рац, рца, т. сіи аГ!« ЇВеіпбегд, утеа уеЬіі5. Ста'рачкй, асіу. ц)іе сіп Ѳсеів, всиіз тоге. Старёіье, п. йаё ЗІЮгп, зепезсепііа (?) Старёшина, т. (Рес. іі Срем.) уіёе Сшар]ешіша. Ста 792 Старёшинин, на, но, (Рес. н Срем.) упіе сшаріешинин. СтарёшГшство, п. (Рес. я Срем.) уібе сшаріешинство. Старешоваае, п. (Рес. п Срем.) уісіє стар)ешоваае. Сгаарешо'вати, шу]ем, (Рес. и Срем.) уіае сшарзешовати. Старётство (сшарештво), п. (Рес. я Срем.) тісіе сшаріешство. Старя Вла, т, %ђ$Ц веё {«Ыіфек ©егбіеігё , Старя сват, ш. Ьес гО&егі'юаі, сё женидба. Старина, і‘. і) од старпне, йоп, ЋІіегё §ег, апіідиіігіз. 2) (т.) М03’ сшарино ! теіп ІіебеС ЗШег, зеиех: Ста. рина Новак, еіп бегйђтіег ^еі5иЕ. Стариши, йм, у. ітрё. аііегп, зепезсо. Старица, ё. Вій ЗДіе, зеоех тиііег: „0,і старяце Османова нено ! ,,узмн мене за Османа швога Ста'р]ешя, рнм, у. ішрё (Ерц-.) аГ6 шег&еп, аКесп,. зепезсо. Старіёшнна, т. (Ерц.) баё Обегђаир^ Сег Затіііе Іт ^)аиіе, са[піі іатіііаз, раігіагсћа (?). і) Кушай старіешняа влада н управъа куйом и сбпм шуіаіьем: он наређуз’е ђети&е и момчад куда Ее корг иЕи и шта Ее ко]'и радитн ; он продазе (с договором куЕана) што ]е на продаЗу, и купуіе што треба купишн ; он држи кесу од новаїха, и бринесе како Ее платити арач, порезу и остале даціі]е. Кад се моле Богу, он почіігье и свршуз'е. Кад има какви гостніу у куЕи, старіешнна се сам с я>ш\іа разговара , н он с вьима руча и вечера (у великіт куЕама, ђе йма млого челадн, на]пріі)е поставе старзешини и гостима (у шаковим куЕама слабо ко]'н дан нема гости]у) на 3ЄДН03 софрн, а на друго] ЕетиЕяша, имомчадма, ко]араде у полу , па онда вечеразу хкене іі і)вц'а). Старз'ешина ніц'е свагда на]стариз'и годннама у куЕи : кад оіпац остарн, он преда старіешннетво на]паметнп]ему своме сину (или брату или снновцу), ако Ее бити и на]МлаВці; ако се догодп да ко]и стар]ешина не управла добро куЕоім, онда куЕанп изберу другога. 2) старіешнна се зове ко^и управ.ъа з'едним селом (сеоскн сшарІешина, т. кнез или кмеш какав), или чнтавом наіі]ом. у ври]еме Црнога'Борђнза сваки ]Є боІбода бпо старіешнна у сворз кнежнни, а Бореніе іе био старіешнна у сво] Србиін.