Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

Шкёмбе*, бета, п, хісіе бур а. Шкіі.ъеже, п. 951іи$еІп, то соппітеге, еопшхіо. Шкшьигіш, нм, V, ітрГ. Ыіпдвіп , соипіуео. Шклопац, пца, т. ђес ®(іф (ЬеЗ §Іїфё, ЬЄГ їбап^е), уезіі§іа ісіиз сітісіз, риіісія. ІДнлбца , С бритва дрвешг кора. еіп 2аГфепше(Сес шіі ђбЦтіеп ©ф-аіеп, сиііеііі §еиш>. Шкода, ї. (у Сри)ему, у Бачк. н у Бан.) Ьси Ѳфайеп, Лашпши. сї. штегаа, Шкбдшгш, нм, т. ітрй [фаЬсп, посео. сі'. удінпи. Шкођбжє, п, раб ©фа^СП , Леігініепіі асЦаІіо, Школа, Ьіе ©фиіе, зсііоіа. у Србп]И , у Босни и у Ерцеговпня, ни у іоо села нема свуда ]едне піколе, него (корі мисле битпи) попови и калуферп уче по наімастирима код калуђера или по селима код попова. Код сваког намастнра нма по неколпко ђака, па корі су тало маіьи. оші чуваіу лети козе, ові;е, )арийе, }агажце, свтье; саде и пліі]‘еву лук; иду уз ПЛУГ ; купе синено , шліііве н т. д а вейи иду с калу фер нма до писанной; а зими, пошшо донесу дрва (обично ]е да свакб /утро и вече иду у дрва), и напо]Є ка-уферске коже, а маіьи почиете собе, скупе се у џагару ше нм какав калуђер , или ї,акон, лока,-;у]'е да уче. ч атнт и; пли сваки учи код с в о г д у о в н и к а. Млоги лети забораве што зими иау-че: и тако ђеко]я уче по 4, по 5 година, па ]ош не знаду чатнти. Лопобіі обично цма)у по (еднога, или по два і>ака, ко]н такођер чувашу стоку, раде све пословедочаће и носе водицу по селима. Ако ли ])е у наиіи нма (или иосшане) школа, онда луди из околнн села воде ђецу м а ђ и с т о р у и плаше му на м]ёсец ше и он учи. у школа ђеца мора]у сіедити и учити од іутра до мрака (само шшо огаиду те ручаіу),- а кад уче и чате, мора] у (сви у глас.) тако викагпи (чашей и сваки сво]'е), да се у школп ништа не може разабрати. Како по намасширима и код попова, шако и по школама, ђеца понижу учтпи нз рукописа (зашто нема буквара), н. п. учпшел> наппше реглету што йе данас учити, па *іад о но научи, а он гау напише друго іі ш. д. Кад ііорі і)ан тако из рукописа, изучи бекавицу, ондаузме часловац, кад изучи и дречита невелика, пуша часловац, ок да узме псалшир; а коф изучи и пречита неколика пута псалгпир , она] іе вей изучио сву вангу: онда може бипіи, ако ойе, пои, калуђер , мафпешор, прота, архимандрита, ако има досша новаца, к владика. Прошавгпиіе година, за владааа Црнога Ђор^и]а, бйле су посгпавл>ене школе готово по свим варошшна и градовнма, а и по ^окорни селима, у Біі]о'граду, осим иа.\е дви]е школе (]една за варошку і>ецу, а друга за Туроку, ко]а су се била искрошила), била ]е велика школа, какове Срб.ъи никад до онда шігфе шцесу шиал'н, шшні ]Є данас ђе имаіу! Она ]е постала і8о8ме године; у н>0] ;е нрви учител био поко]ни И в а н йугов и й (или I о в а н С а вй й), поелпіе іьега Г. Ы и.ъ к о Р а д о ж ий, Л азарВоиновий, Глнша(не знааі како се звао) и Сим о Милушянов Симонов и й. V велику су школу прнмали само момчад, ко/а су вей знала чатптн и (помало) писатаи, па су он^е учили на С р пс км о і е з и к у и с пі о р п і у с в и ]' у народа од постажа сви]'еша до данас: з е м.ъ е о п к с а н и) е ціі]'ел о г с в и ] е т а, и ш ш а та и с ш и к у с в и і у д р їк а в а ; права (чиніі ма сеРпмска); нетто мало из фпзхше; начни како се пишу писма (свако]'ака) ; рачун ; йемачки ]'език п н р авоучцтелна пре подавай иІ а. За те све науке била су три учитела, и раздніелене су биде на три године. А у Сри]ему, у Бачко] и у Ванату, има сад у сваком селу школа, и учншелпма свуда плайа општина; али се науке слабо разликуіу од они]Є у Срби]и: к овђе ]ош уче . іђеца чатнти из славенскога ч а с л о в ц а и из п с а л т и р а (ко]е не разумиіу свини дирекшори, а камо ли учители и ђаци); и то ]Є и овђе ]ош (готово) сва С р пс к а к ж и г а. Истина да има поред псалтира ]0Ш неколико тобоаи; школскн кіыіга, и. п. ІІ. а т іі х и с и с, Р а ч у и и ц а, Библическа исто ри]а, Руководство к чести о с га и; али залуду кад на правоме Српском іезику нема ]оіи ни Буквара! Шкблица, Г. сііт, у, школа,