Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

да )е Кра)ински кесим био 50 кеса, а Кл>учки 30, а башкнезовима да )е било одређено по 15 кеса (на годину). Десетак од шита сасипао се у амбаре на Прахову, пак се }е оданде по наредби Турско] носио у градове, а кашто су башкнезови закуплшвалн десетак особито, пак су с аим чинили шта им |е воша. Башкнез )е имао три бушубаше с пандурима; дворца су од овизех имали по 15 пандура, и зедан се од н>их налазио поред Тгоіока, а други одК.ьуч- • ке стране, те су чували да не би каки рђави шуди (Турци или хаідуци или лоиови) откуда дошли и народ узнемиривали; а трећи ]е са 30—40 пандура био код вега те га зе чувао и слушао (т. у запови)ести му по селима разносио). Све три ове бушубаше са сво}изем пандурима бпли су Хришћани. Еад су вуди имали за што распру )едан с другіфм, назприіе су долазили башкнезу на тужбу, па козе он не би могао намирити оне би водно к возводи и онамо би им вих дворца судили. Бег и возводи низесу се смзели ништа мизешатп сами од себе у управваве народно; ако ли би се на силу стали у што мизешатп, башкнез их зе могао тужити и промизенити. Кад би зедан башкнез умръо и други настао, новоме се свагда давао 6ерат на вегово име. Ово з'е све овако било до времена Пасманџпзна, а Пасманџиіа поставши царски противник, низе марио за Кразинске нравпце и берате, него у Неготину начини мали градић и у вему намзестп Турке, коіп су по Крациш владали као и по осталоме веговом подручзу, тако )е и у ву поред харача уведена сиенџа: по 3 гроша на сваку харачку главу (ако ли би ко како ди]ете сакрио на би га Турци пронашли, онда зе ва.ъало платити зош зедан грош ономе коЗИ га зе пронашао); за ово врніеме башкнез 30 био као Туреки слуга. У томе и Срби устану на дахиз'е (1804) и пош.ъедвн Кразински башкнез Перча Станковић Карапанџа са свозиз'ем братом Мишом пребз'егне 1807 годпне у Цореч, и тако се сврше Кразинске правице. Вриз'едно би било да се Српски капи-ѣехаз'а у Цариграду потрудп не би ли изнашао призеписе од берата како они}ех коці су Кразини били дани тако и они]ех К0311 су се давали башкнезовима. .Тамачно ће се ово ондз'е моћн наћи, зер су мени казивали наши посланицн козп су 1813 годные били у Нишу и у Софиз'и ради мира с Турцима, како зе Челеби-еФеидиза, коз'п зе онда ради мира био из Цариграда одређен и нослан, спомнвао Краіину, и пз некаке жуте свилене кесе вадио писма о различнизем правпцама козе су народу нашему од старине даваие. Тако може биты да би се ондіе могло што наћи и осим Крацше о друпцем краз'евима народа нашега, а и у рпзници какиіех нашизехствари зош од 603а Косовскога; а то би све за историзу нашу, било од превелике цнзене, з’ер зе историза народа нашега нама много познатиза под Немавнћима него под владом Турском. У Бечу о Божићу 1851. Ицк Стеф. КараџиЛ.