Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ГДАВИЧИТИ СЕ 87 ГЛАДбВАТИ главнчити се, чй се, V. г. ішрГ. л'ійе главнчатн се. гдавичица, Г. () сііт. е. главнца. 2) ланено среме у луеци, СеіпГате, зетеп Ііпі. Слана се среме не осн]еца као с конопала, него се на нетто огреб.ье, алн не знам како се послн)е вади из сво]'и)ех округли)ехл>усака. глав.ьёіье, п. <) ЬаЗ ії5е[ф[іе(іеп, 8ІаШіо. 2) уісіе накричиваае. главнй, на, но, н. п. новци, Ьаз ^арііаГ, зогв. главннна, і-. (у Ц. г.) Ьаз ■йарДаГ, зогв, сС главно. главница, 1 (у Србири за Турскога владаіъа) ђегг(фа[Шфе $ор(|їепег еоп аеіфеісаіеіеп ірег= (опеп, СЄП8И8 сарііит тагііогит Йотіпо 80Іуенсіив. сГ. спахн)а. главница, Г. і) Ьес і^ЗгапЬ іт ЯЗецеп, игейо. 2) Ьаз &арйаі, вогв, сГ. главно, главннна: Кашто ре н главница лирепа варднца, тапфшаі і|їз ©епппп, тепп анф пис Ьаз $аріЫ ^тййдешоппеп пигЬ, іпіегйшп еі вогв (віпе Гепоге гесеріа) Іисгит еві. главничав, а, о, н. п. шеннца, бсапЬід, гоѣі§іие соггиріив. главннчар, т. ко)н купи главннцу, ^срђіеіі: егеіппеђтег, ехасіог гуд главница. главно, нога, п. айр. ЬаЗ Жарііаі, 8ог8. главно, айу. (у Сри)ему) н. п. нма главно свила, говеда, оваца н т. д., т. р. много. главна, Г. (асс. главлу, рі. главае, главааа, главжама) велико дрво што се ложи на ватру, еіп дго^ег ЙаІбеп 4ДЗсеппї)сйі, Іі§-ппт; аиф еіп $го|зез ©фей: Кратке главѣе, готовя угарцн ; Позна ђеца, готове сироте, главіьица, ї. йіт. с. главаа. главобо.ьа, ї. 1) Ьаз ^ор^ше^, йоіог саріііз. 2) Ьіе ©сг^Є/ сага: Већа глава, више главоболе. 3) некака трава, 2ІСІ ф(іап^е, ІіегЬае &еті8. главоболан, болна, бблно, ^ор^аіеђ оггиг|’а= фепЬ, ёоіогев сарііів сгеапз: Бунар-вода свака главоболна главоболе, п. ода шта глава боли, шаз Ьаз ■&ор(гоеІр »епіг[афі, диоййоіогез сарііів сгеаі. главон>а, т. Ьес @со|зРорф, сарііо. главођ, т. (у Дубр.) некака морска рнба, ©гипЬеГ, §-оЬІЦ8. гдавоча, Г. брдо између Црмнице и Паштровића, еіп ЙЗегд іп 50?опЬепезго, нотеп тоиііз. гдаврн>ан>е, їі. ЬаЗ итђеДфІепЬеси о^пе ?ІЗог= (а§, атЬиІаІіо. сі\ врлаіье. г.іаврлати, лам, у. ітрі-. сфпе 53ог|'а§ шпГ;ег= (фіепЬесп, атЬиІо. ГЛАВУРА, ГЛАВУРДА, ГЛАВУРИНА, ГЛАВУ ЧА, главчина, С Ьіе Зїабе, тойіоіиз гоіае. глагово, п. брдо у Велебнту, 9?ате еіпеЗ 5ДЗеГбЄЗ, Н10ПІІ8 ПОП1ЄП. гдаго.ъаш, глагожаша, Ш. у Далмаци)и се глаголагаи зову кршћанскн поиовнкорн Славенски мису говоре (службу служе), баіфсйффес ^рсіеДес Ьег (їагоффе 9)?е((е Ііеђї, васегііов віауісе Ікоудуш. глад, С ц. (у Дубр.) т. Ьес йрипдег, іитев^еде. као да )е из глади утекао; Нире глада до Ђурђева дана. сГ. глађа. глада, Г. (у Ц. г.) чобанска колиба од дрвета и покрнвена лубом, еіпе ©фа^еіфШе, Іи^игіі §епиз, сГ. кућер: Изишли су Никшићки овчарн И попели гладе на лнваде гладак, глатка, тко, (глаткй, ка, ко, сошр. глађн) діаіі, Іаеуів. гладан, дна, дно, (гладнй, на, но) () рип^пД, Гаіпе1існ8: Гладан пас о комађу сан.а. Кад коме нспадне залога) из уста илн га заборави, рече: Неко ми )е гладан (од рода или од при)ате.ьа). 2) гладна година, іфеигез Зађг, аппнв іпоріае : У зло доба у гладну годину з) н. п. зрно за пушку, клнн за каку іаму, ііеіп, Ьііпп, Іепиів. гладац, глаца, ш. м)есто гладиотіца у ово] пословица : Спо.ъа гладац а изнутри іарац. ГЛАДИБРК, Ш. гладилица, ї. брус што се оштрн коса или бритва бри)аћа, Ьег 2Ве§(йеіп, @еп[еп(іеіп, С08 роіііогіа. сГ. брус, гладило. гладило, п. (у Црмн.) л'ійе гладилица. ГЛАДИОНИЦА, І. (у Ц. Г.) КО)'и се КИТИ, еіп ЗіеДіпз, ћошо риіійиз, еГ. гладун. ГЛАДИТИ, ДЙМ, V. ІтрС. () (Ігеіфеіп, НП1ІСЄО. 2) ДІЙІіеп, Іаеуі§-аге. г.аадити се, дйм се, V. г. ішрГ. (іф діаііепппЬ рп§еп, сото те. гладйш, гладиша, т. і) (у Дубр.) уійе гладишика. 2) (у Ц. г.) некакав плаветан гуштер, 2ћ'і 5іЬеф[е, Іасегіае §епив. з) (у Лнцн) лчйе гладник: рђа гладши. гладйшика, Г. (у Имоск.) некака трава по полу, ко)а има црвен цви)ет, а жиле )0), као што се говори, могу уставити плуг од 8 волова, Ьіе-іраіфефеі/ОИонізЬіпп. сГ. гладнш, гладнети, нйм, (нст.) л’ісіе гладтьетн. гладнйк, гладнйка, т. Ьег Уншдсіде (аіз ©фітр(тогі), Гатеіісия, сГ. гладнш, гладшіца. гладнити, нйм, (зап.) тійе гладіьетн. ГЛАДНИЦА, {. Ьес йрІШЗСІйе (аіз ©фіпйфшосі), ЕатеНсиз : Нарела се гладница, па се назвала банпца. ГЛАДІЬЕТН, гладнйм, V, ішрГ. ()‘уж.) ђипдесп, е8ш-іо: посли)е ове воде гла.дни чов]'ек; што )е маіье хлеба, више човрекгладки. гладоваше, и. ЬаЗ -ірипдегп, евигіііо. гладовати, гладу)ём, V. ішрГ. -Іриизес ІеіЬеп, Гаше ІаЬогаге. С уЫє главетина.