Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ГИТА 86 ГЛАВИЧИНЕ гита, й. у ово) загонеци: Сама гита гита сама кућу чува док самача дође^ (кжучаница). гйц, шіегр Ьаз Сосйгиогі .{ир ©фгоеіпе, уох аіІісіепйіз 8иіЬи8. ГЙЦА, Й. ^іпЬеПђСГІ (ЙГ ©фгоеіп, 8и8 8ЄГН10ПЄ іпйапіішн. гйцаеье, п. Ьа$ штфіде їбешезеп ЬесйЗеіпебеіт ©і§еп, Сіедеп гс., іг^иіез рейит. гйцати се, цам се, V. г. ітрй. Ьіе ЙЗеіпе цтђег= тоеіфеп ђеіт 2іедеп, ©і§еп гс., тісаге рейіѢі18 (?). гйцкаіье, п, ЬаЗ гиц-пфеп, уосаііо виит уосє гиц. гйцкати, кам, у. ітрй. свиже, гнц гирей, айуосаге 8ие8, уосегнц. гйцнути, нём, у. рЙ. свшье, гнц ш(еп, айуосаге 8ие8 уосе гиц. глабанъе, п. Ьаз 9?азеп (тафІІ.),го8Іо. глабати, бам, у. ітрй. падей, гойо. глава, й. (йаі. глави, асс. главу, рі. нот. главе) I) Ьег ^орр, сариі: Ману саб.ъом, ос)ече му главу раднтн коме о главн, паф Ьет Ое&еп {рафіей, УІІае іішйіагі; доћи коме главе, ШИ9 ?еЬеп Ьгіпдеп, УІІат айітеге. 2) он главой, гх ипЬ йеіп апЬегег, ір8І88Іти8 іііе: Йа сам главом од Барата Му)0 3) мушка глава, їОійППбрефп, уіг, женска глава, ЗВеібзреі’Гоп, тиііег: Кад бн знала мугика глава, Што ]е ником воде с’ напит’, Нигда не би ннком пила Да зна женска глава Што )’ одолжи трава 4) Ьй$ іОбеіфацр'і, сариі: Кнеже Йажо од Срн)ема главо 5) глава каке воде, Ьег Ш[ргапд еіпеб ^їи^= (еф Йопз, сй. врело. б) (у Ц. г.) у дуге пушке грлнћ, Ьаз 2'пЬе ЬеЗ З’ІшіепІац^, ехігеншт сапаііз і§иіуоті. 7) (у Хрв.) глава круха, ехп СйіЬ ЙЗгоЬ. 8) глава шећера, Йрцр Зшіег, теіа вассћагі. главан, вна, вно, і) ^>аирі=, ргітагіив : С Леком да смо главки пріцате.ьи 2) уійє главит: Главан іунак ворвода Милошу главаеье, н. оеіб. », главатн. ГЛАВАР, главара, т. (у Ц. г.) ЬйЗ ОЬеіфйирі, сариі. Онамо )‘е првн старіешнна у нахирн сердар, за сердарнма иду ворводе, за во)водама кнезовн, за кнезовнма баррактари; сви овн н остали знатнири, као и. п. у Србири што су од прире били кметовн, и свештеницн зову се главари, сй. поглавар. главарина, й. (у Далм.) као главница іпто се држави плаћа од куће (од 25 крарцара до 6 Форинти и 15 кр. — по имаіьу), Ьіе $орр(1еиег, ІгіЬиІиш іп зіп^иіа сарііа ішрозііит, ей. главница. Приповнредали су ми у Далмацири да ре у селуБенковцу кад )е ондре Г317 године дошао ћесар Фраіьо, некакав сиромах старац викао пристарући за жнм: „ћесаре, оси)еци мн главу!” ћесареви су га млађн изнарприре гоннли, а кад га ћесар опази он рече : „шта виче она] човрек? пустите га амо,” Кад ћесар дозна шта старац виче, запита га за што да му осирече главу, а он му одговори : „рер не могу плаћати главарине.” Онда га ћесар опрости да не плаћа главарине док ]Є год жив. глават, а, о, <з«Рор|ід, сарііо. главати, вам, т. іінрй. (у Боци) кад риба скакавица (циполн) у прожеће и у льето у плнткор води помоли главу из воде,каже се: главауу циполи, Ьеп ђегоог(йгесЕеп (ооп еіпет Зффе), ргоіенйеге сариі (йе різсе). главатица, й. некака риба у Неретви, за кору кажу да ре добра као и пастрма, еіпе 2ІХІ ЗегеЦе, Ігисіа. главётина, й. аи§т. и. глава. главина, й. (у Ц.г.) і) аійє главчина. 2) предки кра] од самара (а стражки се зове кретина, главнну и кретину састав.ъаіу штице, а под овим сви]ем ]‘е стел>а, ко]'а управо сто]и на кожу), ЗЗсгЬегфеіі Ье5 ©йШП= (йііеіф рагв апіегіог сіііеііагиш. главит, а, о, лн]'еп, н. п. чов)ек, нлн жена, (фоп (ррп ^егфпепфриісћег, сй. главан, прикладан. главити, главнм, V. ітрй. і) рерсГеїзеп, 6е|'фйіе= (їеп, 8ІаІно : ]а сам главно с жнме, ми смо главнлн: О чемгод главили и радили, добро сатворилн !(кадсе наздрав.ъа). 2) (у Дубр.) накрнчнватн коме што, ЬгіпдепЬ етр(еђ[еп, соттеийаге. главица, й. (рі. ^еи. главйца) 1) йіт. г. глава. 2) главица купуса, лука, -іраирі Ьеб 5йиф5 и. Ьдї., сариі Ьгаввісае, роггі. з) еіи ситиіш, соііів, сй. оглавак: Боже )е гледати нз главице него изтамннце; На главици више Биіе.ъине главице, главйца, й. рі. лййе главнчнне. главйчаже, и. Ьйо йраиріеіп (ЬсЙ саріІаііо Ьгавзісае. главйчати се, чам се, т. г. ітрй. н. п. главнча се купус, т. ). увн]'а се у главицу, (їф ђаир= Іеіп, сарііагі (йе Ьгазвіса), сй. главичнтн се. главичіже, и. уійе главнчаже. главичине, й. рі. с]‘еме од конопа.ъа пошто се осн)ече с ручица а ]'ош се ни]е омлатило, Ьіе йрйіфіогпег, §тапа саипаЬіпа. Коноп.ье се у нас чупа]‘у двапут: прве (чини мн се да) се зову мале коноп.ье, ко]Є с)емена или немаіу или ]ош ни)е зрело, за то се и не гледа наж, а друге кад се почупаіу и у ручице повежу, онда се од ручица на какоме дрвету главнчнне оси]еку, по том се на сунцу суше, па се онда млати конон.ъаНО С]ЄМЄ.