Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ГОРАНЏА 05 ГОСПОДАР горанџа, Г. (ст.) Оі'ашоП/ Агаизіо: Ето на те вО]ске неброіене: Седам: крала од седам земала, И ђевоіка Англи]ска кра.ьнца С Дуком зетом од зем.ъе Горанџе гораш, т. (у Ц. г.) мушкн наднмак. гордана, Б. (у Ц. г.) §гаиеппйше, потеп Бетіпае. горде, Г. (у Ц. г.) ћур. ». Гордана. гордйлша, Г Згаиеппате, потеп Бетіпае. гордпца, Г (у Ц. г.) ћур. с, Горде. гордуЛзА, Г (у Ц. г.) женски наднмак. горе, (уХерц. говори се горде) ї) оБеп, зирга. 2) зигзат. горе, абу. сотр. о. зло: [фіефіег, реіиз : шце с горега, не ће бнтн с горега, юїгЬ піфі [фйЬеп. горёіье, п. Ьаз ЙЗгеппеп, агбог. горети, рйи, уібе горіетн. гори, ра, рё, сотр. о. зао, (фіефіег, реіог: Бог зна, іеси у голему }аду. Кнриџи)а, тй сн у гарему горити, рйм, (зап.) уібе горіетн. горица, Б. 1) бїт. о. гора. 2) Ьіе ЗаНіифі, еріІерзіа, сБ. гора: Ана ]’ мо]‘а од горице бона горланйк, т. ©еБІГбЗбеднфпег, топіісоіа, топіапиз: вуче горданиче! сБ. гораннн, горштак. ГОРДЕ, (у Херц.) уібе горе. гордети, рнм, у. ітрБ. Оуж.) Бгеппеп, агбео. горко, абу. о. горак, Біііег, (фтег^ііф, аеегће : Горко цвнли девет годнннца горнат, а, о, (у Ц. г.) уібе горовнт. горіьак, гораака, т. <) віетар, Ьег 28е|БпнпЬ, Гауопіиз. 2) камен воденнчнн, Ьег Сйіфег, оаііііиз. з) у картама, Ьег ОБеге. горіьё тало, п. уібе зачеле. горн>й, аа, аё, оБег, зирегіог. гораицА, Г. (у Црмн.) уібе врнчаница. горжоземац, гораозёмца, т. Ьег ОБегіапЬег, іпсоіа Іеггае зирегіогіз. гораозЕмскй, ка, ко, о6егіапЬі[ф, е рагіе зирегіогі. горо, т. тігаиііф, о. Горчнле. горовит, а, о, деБігфб, шопіиозиз, сБ. горнат. горогаш.ьив, а, о, н. п. дрво, уібе гаішьиков. городе, т. (у Ц. г.) мушкн наднмак. горопад, Г. Ьіе ЗїйСегеі (рег[от(ііігі), Бигог: Уста] матн, устаі горопади\ горопадан, дна, дно, га(епЬ, ип.де[їит, Бигіозиз. горопадити се, горбпаднм се, V. ітрБ. га[еп/ Бигеге. горопаднйк, т. Ьег ЕЙаіепЬе, Бигіозиз. гороіхадница, Г. Ьіе 5Кй{епЬе, Бигіоза. горопа-бёше, п. ЬаЗ Ша\гп, Бигог. горостасан, сна, сна, (у Боцн) ІУ(г дгсф іп§епз. гороцвидет, ш. І^гй^іпбЗйЬопіЗ, абопіз уєггороцвидебе, пДпаІіз. сі-. зечи) мак. сБ. саса? горска болёст, Г Ьіе 5аи[ифі/ ері1ер>зіа,сГ. гора. горска ружа, Г. (у Ц. г.) би]ел планински цвніет, коін се зове и доко^ьена и Турчин-г^видет, еіпе 2ГгЬ^З/Тйпдє, ћегЬае §-епиз. горскй, ка, ко, @е6ігд5=, топіапиз. горужда, Г. (у Ц. г.) 1) уібе кутао. 2) аіз ©фітрїшогі рйг еіпеп [фіефіеп ЗЛепіфеп, сопуісіит іп ћотіпет. горушица, Г Ьег ©еп(, зіпаріз, сБ. слачнца. горушичнй, на, но, н. п. зрно, ©еп^, зіпаріппз. горчпка Б. (у Славон.) Ьіе 55?і(фЬі|М, вопсЬия оіегасеиз Ілпп. горчили, т. мушкн наднмак (тако наівнше прозову онога ко]'н се роди у планинн код стоке). горчйна, Б. Ьіе ЙіііегБеіі, атагііисіо. горштак, горштака, т. (у Ц. г.) ©ебігдгбе; юођпег, топіісоіа, топіапиз, сБгоріаннк: Све горшшаке безумне іунаке г6са, т. (у воів.) Ьес •іреп (аіз §ідепіђйтеі), (Іотіпиз, с Г. газда, господар: знаћеш тн за госу (т. р зло ће тн бнтн); лети као као пас без госе. госин, а, о, ЬеЗ госа, йотіпі; госино му тане! (еіп ©феіішогі Ьес Я5аІ(феі:). госиница, Б. Ьіе §гаи еіпез госа, ћега. госпа, Б. г) ћур. г. госпођа, Ьіе ©ате, ботіпа. 2) еіпе ©аііипд ©фтатт, Ьег ©еіііссфіе іидеСфгіеБеп шегоеп, (оп(Б кнегнша, Бип§і §епиз. госпава, Б. §Гйиеппоте, потеп Бетіпае. госпар, госпара, т. (у Дубр.) уібе господар: Тешко кућн ђениіе госпара, А баштинн ђе ниіе пудара. госпин, а, о, Ьег йотіпае. госпин в.бас, т. Згаиеп^ааг, абіапіит саріііпз уепегіз Ьіпп. госпино бйже, п. ©йр^оІ^, §іусуггћіга §іаѣга Біпп. госпино зё.ье, п. (у Дубр.) Ьіе 3'еПхррге(Те, ћурегісоп. гдспод (Бог), Господа, т. (само се каже Богу) Ьег §т, Ботіпиз: Помог’о га Госаод Бог Тако тн га Госиод сачувао Брнтке саб.ъе Анђели]ћа Бука господа, Б. (уос. господо) (соіі.) Ьіе -^>еггп, ботіпі. господар, господара, т. зрегг (йі^еифитег), ботіпиз, 8є(Тяоггід: ]а сам господар од тога; тн нніеси нада мном господар. У Срби]и до ІЗО-'І године само су Турне (и то бегове и с.пахи]е) звали госгюдарпма (као и сад по Босни и по Херцеговнни) ; а од онда су звали господаром Црнога Ђорђн]а, и остале поглаваре и воіводе, ко;'н су влает у рукама ималн. Тако се ова ри]вч говорила у Србирі и за владаіьа Милоша Обреновића први)'ех година, али посли)е он заповіеди да се господар не зове ннко оснм №ега, и тако на остале старіешине приіеђе име господни. По томе