Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ГРЙСТИ 102 ГРМЛЕТН грйсти, грнзём, у. ітрГ. Ьеіреп, тогсіео. грях, грйха, т. (зап.) уісіе грп]ех. грйч, т. (у Хрв.) велнка врлет, Ьіе ©іеііе, йесііуііая. грйшан, шна, шно, (зап.) тЫе гріешан. грйшііье, п. (зап.) уісіе гри)епіен,е. грйшити, грйшйм, (зап.) Vісіе гри]ешптн. грйшити се, грйшйм се, (зап.) лійе гргцешитн се. Гришка, Г. (зап.) уісіе грн)ешка. грйшком, (зап.) уісіє грн]ешком. грйпшица, Г. (зап.) тісіе гріешница. грихота, Г. (зап.) уісіе гріехота. грлехота, Г. (іуж.) уісіе гриіех. гріёшан, шна, шно, (іуж.) 1) (цпЬід, рессаіогііія, ітргоѣіія. а) гріешно дн]ете, ип\фи(ЬІ$, іппосепя. грлёшнйк, т. (іуж.) Ьес ©йпЬес, рессаіог. грлёшница, Г. (іуж.) О Ьіе ©йпЬесіп, рессаІгіх. 2) (у Дубр.) ко]а затрудни без мужа, Ьіе аирес Ьег 5фе (фтап,дес ссісЬ, сріае ехіга таігітопігіт іп§гауібаіиг. Дубровчаннн се у како] великоі неволи завіетуіе да ће на]већу груешницу узетн за жену акога Бог нзбавн, н то учнни послніе. грк, ш. і) Ьег ©сіефе, Огаесия. 2) у Бачко] по селима зове се грк свакн човіек ко]и држн дућан, Ьес ^аиршапп/ тегсаіог : гле, у овоме селу Чнвутвнг^к! грк, грка, грко, (гркй, ка, ко, сошр. грчй) Ьіііес, атагив. гркшьа, Г. <) Ьіе ©сіефіп, Сгаеса. 2) у Бачко] по селима жена ко^а држн дућан: У Врбасу гркиѣа на гласу: Чам дувана, лула окована грк.ьан, т. Ьіе ?ц(ісо!)се, агіегіа аврега. гркнути, нём, у. ітрГ. еІтаЗ Біїїес (ет, зиЬатагиз зит: гркне мало. гр.іат, а, о, Ьес ©фсеі|йВ, с1атови8. грлаінце, (грлашце), п. уісіе гръоце. грдйн, грлйна, т. (у Ц. г.) н. п. у тнкве, Ьес^йЙ Ьес ?5Ій[фе, соПитІа§тпае. сГ. грлић, грло. грдити, лйм, ли ітрГ. цтастеп, атріесіог. грлити се, лйм се, у. г. ітрГ. )іф цтастеп, іпуісет ее атріесіі. гр.йіћ, грлгіћа, т. н. п. у пушке, или у стакла і) Ьес -фай Ьег 3-Іа(фе, соіішп Іа^епае. 2) ЬйЛ <5пЬе Ьез З'ічгйепіаиїз, ехігепшт сапа1І8 і§-піуоті. з) (у Далм.) грло у чарапе, Ьіе Зїё^се сет ©ісптрр, йвіпіа, санаіів ііЬіаіів. гр.шца, Г. Ьіе йлігіеІіаиЬе, Гигіиг. грличић, т. Ьа$ Зппде Ьес ЗіигГеГГаиБе, риііиз іигіигіз. грднчица, Г. сііш. о. грлнца: Грличица гргутала гр.шчлн, ч]а, ч]ё, Ьес ЗлісіеІіаиЬеп, Іигіигшп. грло, н. і) Ьес-фаіз, соПит: Десном га )е руком уватно За десницу и за бритку саб.ъу. А лн)евом за грло би]ело Оће мене да об)есе О злу дрву о дрніену О твом грлу О би]елу 2) Ьіе ©ис^еГ, ^иііиг: нешто ме боли у грлу. з) Ьіе ©іітте/Уох: нма лн]епо грло. л) еіп ©ГйсЕ, сарпі: нма десет грла говеда. 5) грло у чарапе, ЬіеЗсіфсе Рот©Гситрї/ йзіиіа, сапаіів ГіЬіаІів. 6) грло у пушке, Ьіе іШцпЬипд, озііит: Од два грла, од зрна четнрн Стрмо грло окренуто 7) (у Ц. г.) око гд)е се рнба хвата: А кад бно на грлу Пеака грла, Г. Ьур. п, грлнца. грле, Г. (по зап. кр.) уісіє грла: К н>оі доходи друга грлье грлёіье, п. Ьй$ Іітастеп, ашріехив. грм, грма, т. (рі. грмовн) 1) еіпе 2Ісі §іфе, диегсив §ттів. 2) (по іугоз. кр.) Ьа$ @еЬй(ф, ГгиіісеГшн, сГ. грмен: У грм главе не верала грмён, грмена, ш. (у Ц. г.) Ьаб ©еЬц[ф, ГгиГісеіит, сГ. грм, честа: Нніе ту грмена нз коіега Ье вук нзнћн. ГРМЕТИ, мн, (ист.) уійе грмлетн. грмйк, грмнка, ш. Ьес ©фептаІЬ, днегсеіаш. грдшна, Г. аіі§'т. ». грм. гршіти, мй, (зап.) уісіє грмлетн. грдшћ, ш. (Ит. р. грм. грдые.шца, Г. (у Дубр.) мала ђинђуха, Неіпе ©Гарресіе, таг§агіГа уіігеа тіпог. грмлетн, мн, (іугоз.) тійе грмлетн. [г. Ьа$ ©оппесп, іогііги. ГР-М.ЬАВА, ГРМЛ>АВИНА, і грм.ьак, грмлака, т, ЗіфептаІЬ, диеі’сеііті, сГ. грмйк. грмлетн, мй, V. ітрГ, Оуж.) Ьоппссп, Іопо: Кад грми, свак се себе бо]н; Кад нар вппіе грми, на]ман>е кнше пада. У народу се нашему мислн н говори да свети Илн)а грми (гд]еко]н іош кажу да трчн по небу на колнма, па од оне лупе постаіе грмлава); за то се он и зове у народші)ем п)есмама громовник Илгуа. Кад гром удара, онда кажу да светн Или)а, по заповн)естн Божн]оі, гађа ђаволе („узврдао се као ђаво испред грома”) ; за то говоре да се не вала крстнти кад гром пуца, да не бн ђаво у неволи поб]егао под крст, у ко]й гром не ће ударнти. Што )е у пушке и у топа тане, оно іе у грома струелица: кад гром гд)‘е ударн, она отнде у землу, а послніе неколнко година изиђе на землу, па ]е онда многи нађу (камеи б|елутак колнко велики орах, глатко затесан са многніех страна, те су на іьему постали многн угловн), и оставе Іе или носе уза се, као какву ама)лн]'у (вала да од грома?). На колнко недіела прніе ТЗурђева дне загрмн првн пут од