Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ГРОТЛО 104 ГРУЛИЦА гротло (гротло), п. і) Ьес ©фіппЬ, Раисез. 2) Ьес 5п^ра(з, Раисев, сР. ждри]Єло, кланац, богаз. гротуЛзА, Г. као бро]енице од ораха, нлн од .ъешніша, еіп Жсап^ 9)й|Тф согопа писиш. грохйтаіье, п. Ьа3 9га|Те(п аи$зе(фШеіес ОїйЦф зігерііиз писиш ргоіесіагит. ГРОХЙтати, грохйћём, V. ітрр. грохићу ораси, гаЦГеГп, сопсгерію. грохот, т. і) ІаиіеЗ Сафеп, сасћіппиз: насми]а се грохотом, или: у сав грохот; Ђево]чнца воду газн, Ноге )0) се б’іеле ; За аоммомче кожа ]аше, Грохотом се сми]е Грохотом се Иво нас.ми]ао 2) (у Боцн) уісіє камеаак, стн)ена: Проеуо се бнсер по грохоту грохотанж, п. і) Ьаз 9га|ТеСп, сгерііиз. 2) ђе(: ГеЗ 2афеп, сасїііппив. грохотати, грохоћём, V. ішрГ. (у Дубр.) грохоћу кости, орасн у врећн, гафеіп, сопсгеро. грохотати се, грохоћём се, V. г. ішрГ. Іаиі їафеп, сасћіппо: Калуђер се грохоЯе, Задг’ убно, што хоће? грохот.ъика, Г. н]есковита зем.ьа, Ьіе ©йпЬ= есЬе, Іегга заѣиіоза. грохотуша, Г. (у Дубр.) некака трава, 2Гсі ^(їапіе, ћегЬае §епаз. гръоце, и. сііт. о. грло. гроцка, Г. ас^. і) ©йіЬіфеп ап Ьес 2>опаи, $п>і= (феи ЙЗеІДсаЬ ипЬ ©теЬесешо. 2) 25аф Ьес еЗ ЬисфріеОУ Диуіі погаеп. грочанин, т. Зіпес сои Гроцка. грочанскй, ка, ко, ооп Гроцка. грош, гроша, т. (§ев. рі. гроша) Ьес >)>іа|1ес (ооп ло^>аса),топе1ае ідігсісае §епиз.У пош.ъедіьн 'Гурски и БЬемачкн рат грош и Форинта сребрна били су све ]едно (тако )е Турска пара била потура или краіцара и по); на свршеткуХУІІ вн]ека био )е грош двн]е цванцике (дакле пара и краіцара све ]едно) ; по томТурски новци стану све рђавн]и биватн, и мало по мало тако спадну, да данаішьи грош не врн]еди выше од пет сребрніцех краіцара.2) грош! рече се кадкоме слаже пушка. грошаст, а, о, н. п. конь, т. ). шарен на грошеве, 2ірГеІ(’фіпше1, едина зсійнІаЦіа, сР. пу.ъат. ГРОІШГК, 111. і) Ьег (Ьеи^Сфе) @С0[феП, §Г088118 (пюпеіае о-егшапісае ^епив). 2) (у Хрв. у Оточк. рег.) рі. грбшпћн, новцн на уплетіьаку у д)ево)ака. грошићар, т ко]и ради што на грошнћ (н. п. купу]е трговцнма жито па му се плати од вагана грошнћ), ипіесІКІпЫес Ьес Іси-ісу СШШес, рагагіив. гронш-Мрёлье, н. ЬаЗ ЯШеїп, уііа тоі! грошнћар. грошиђарити, грошйћарнм, V. ішрр. таіеіп, вит рагагіив. грст, Г (у Боцн) ьіе ђођіе ЛрапЬ (^ит $а|Теп ђіпдеііаііеп), тапиз сопсауа, сР. прегрштн. грсти, Г. рі. (у Ц. г.) уісіе прегрштн. грстити се, грсти ми се, у. г. ііирР, еРеіп, паивеаге : грсти ми се, хоћу да б.ьуіем. сР. гувнти се, згрштити се. гртаіье, п. Ьаз Зи(аттеп(’фассеп, соггазіо. гртати, грћём, у. ішрГ. ^н(аттепГфассеп, соггабо. груб, груба, бо, (груби, ба, бо) і) дсоБ, сгаз8и8. 2) (у Дубр.) уібе ружан: шце груба. грубан, т. 9)?аппЗпате, потеп уігі. грубахан, хна, хно, (у Дубр.) біш. с. груб, особито се говори за жене, ^асДід, ипде|1аііеі, Іигрісиіиз. грубац, Групца, пі. ЖаппЗпате, потеп уігі. грубач, Грубача, т. ЕШаппЗпате, потеп уігі. гр5бета, ш. 9)?аппЗпате, потеп уігі. гр5бепіа, т. 93?аппЗпаше, потеп уігі. грубшан, грубн]ана т. (у во]в.) Ьес ©ссбіап, ћото тогіћив гивіісів. грубиданство, п. Ьіе ©сеіфеіі, гизіісіиз. грубиша, т. ЕШапп-зпате, потеп уігі. грубоћа, Р. Ьіе ©соЫ^еіі, СГа88ІІибо. грувАіЬЕ, п. уібе грухаае. грувати, грувам, уібе грухатн. груда, Р. і) груда сира (одмах кад се извадн из сурутке доксе не исиіече и посоли), Ьес $!итреп, ^ІеЬа. 2) груда сни]'ега, Ьес 0фпее; ЬсШ, §-ІеЬиІа піуІ8. сР. грудва. грудаіье, п. Ьаз ЙВесреп тіі ѲфпееЬаЦеп, 1и8118 рІ1І8 ПІУЄІ8. ГРУДАТИ СЕ, дам се, V. г. Ішрр. (Іф тіі @фпее= ЬаНеп шес(еп, Іибо рііів піуєіз. грудва, Р. уібе груда. груде, Груда, Р. рі. Арнаутско племе блнзу Црне горе, еіп 2Шапе|ї(фес ©Ратш Ьеі ЖопРепедсо. груди, груди, Р. рі. уібе прсн: Донно бих ]а и плећку и груди, алн не даду л,удн (у прнповніеци). грудица, Р. біт. о. груда. ГРУДН.АЧА, Р. ОНО ПртеНО Ц]ЄДИЛО у КО]Є се сир из сурутке вади, те се груда начини, Ьес Жйі’еі’асЕ/ 8асси8 ехсіріепсіо сазео, сР. ц]еднло. ГРУДСКЙ, ка, ко, ооп Груде : Шабан Ђека Грудски во]'евода груж, Гружа, ш. мала варошица и пристаниште иза Дубровника к С]еверу, ИталиІански Игауова. груди, Р. () вода у Србн]и у нахи]и Крагуіевачко). 2) кнежнна око те воде. гружанин, т. (рі. Гружани) (уіпесооп Гружа. гружанскй, ка, ко, ооп Гружа. грул, іи. (у Дубр.) некака морока рнба, Ьес 9)?ееслаі, соп^ег. Г РУЛА, 111. (нст.) УІбе Гру]‘о. груліца, іп. ДђяппЗпате, потеп уігі,