Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ДОБЙГАЛАЦ т ДОБРА МОЛИТВА добнгалац, гаоца, т. (зап.) \'ійе доб]егалац. добиглица, Г. (зап.) уі<1є доб]еглица. добйжати, жйм, (зап.) уігіє доб]ежати. добићи, бигнём, (зап.) уійе доб]ећи. ддвйт, й >і) Ьег ©ешіпП/Іисгпт.з) Ьаз добйтак, тка, т. іпіегизигіае : дао новце на добит. добити, добн]ём, V. <) зетіппеп, уіпсо: Ко добіц'е пека води об]е 2) деапппеп, Іисгог: добио на кукурузнма, на свиіьама. 3) 6е(стшеп, ассіріо. доблёгадац, гаоца, т. Ьег ІІебегІаи^ег, Ігапзйи§;а: Већ дош.ъаци и доб)егаоци доблегдица, й (іуж.) д]'ево]ка ко]а доб]егне (т. ]. сама дође) за момка; то се догоди кад родители не даду діево]цн поћи за кота она'хоће, а она не ће за кога ]е они да)у. То су пона]више рђаве д)ево]ке: ]ер поштена діевоіка, и од поштена рода, не ће сво]е роднтеле н браћу осрамотити. У Срби]'и доб]Єглица дође управо момку у кућу, па]'е онда одведуукакву кућумомачком роду, те тамосто]идок се невїенчаіу, а у Сри]ему и у Баико] дође попово] кући и ондіе сто]'и док се не в]енча)у. доблёжати, жйм, у. рй 0уж.) џфеђеп, сопйи§іо. довлезш, б]егнём, (}уж.) уійе доб]'ежати. добовавье, п. ЬйЗ їгсттеій, Іутрапі сапіиз. добовати, дббу)ём, у. ішрй ігошшеІП/ Іутрапо саио. дободолина, й уійє дубодолина. дободети, (ист.)і добблй, у. рй Ьеп ©фтеіц доболити, (зап.Ппіфі теђг егіга<]еп (оплеп, ДОБО.ЬЕТИ, (ІужфЦоІОГе УІПСІ (?): Кад іунака добоаьело б]'еше добош, т. Ьіе Йдоттеђ Іутраішт тііііаге. ей бубаа. добошар, добошара, т. Ьєг2йтЬоиг (ЗдсттеЬ (фіадег), Іутрапізіа, сй бубаар. добошарев, а, о, уійе добошаров. добошаревица, й уісіє добошаровица. добошаров, а, о, Ье$ 2готтеІ[фІазегф Іутрапізіае. добошаровица, й Ьіе Хйтбош^'гаи, ихог іутрапізіае. добошарскй, ка, коДятЬот-:, Іутрапізіагат. добра, т. (ист.) уійє Добро. добрава, й іп Ьег Шабачка нахіца: Купи во]ску до воде Добраве добра вода, й чесма и црквица код Вуковара, ко)а славн свету Петку ; као) и де свіцет и носи боне сваке младе недіеле и петка. йма и внше извора ко]и се тако зову. добраклша, й іп Ьет ©ргііфтогіе: Ніце ово опакли)а, већ добраклира. добра молитва, й Кад сватови с. д]ево]ком већ хоће да полазе, онда, у Рнсну, брат н ]едан од д]'евера изведу діево)ку, намолитву држећи )'е брат за десну, и діевер за лиіеву руку: сватови сазову діево)ачке родителе (или оне од кућана ко]и су ]0] м]есто аих) и осталу родбину да )0] даду добру молитву, па узевши велики колач, или, као што ондіе кажу, ССімун и на аему на зфесту у ми]ешен>у за то начиженоме сребрну чашицу вина, даду га на]при)е оцу, ко]'и С]едавши на столицу зовне діевере н запита их: „Шта иштете од мене гр)ешника?” А они му одговоре: „Ми нштемо од такога бана да речеш своме д]етету добру ри]еч, тако и тебе Вог дао сваку добру срећу!” Онда он држећи у руцн колач с чашом рече овако : „Шћерце ! да ти Бог да сваку добру срећу и свако добро, како бих и сам себе рад!” Изговоривши ово сркне мало вина из чаше, а ціевачи онда зап]ева)у: Добар чоече! Добро тн рече! Добро ти рече! Брзо се стече! У добре часе, Под пуне чаше Свему роду и племену на велику част, А напицем млад’іенцима у на]боли час! А свак реци и помислн: да ]‘е добар час! Тако вама и Бог дао вазда добри час! По том се од прилнке с онакн)Єм ри]ечичима даде колач матери, ко]а ]е благослови од прилнке овако: „Шћерце! Боже тн да] добру срећу! колико шкрока поступила од свога рода до свога дома, толнко тнБог дао добрн]ех нсретниіех часа!” А тако од прилнке и браћа и остала родбина. П]евачи посли]Є свакога прнпи]'еваіу као и горе посли]е оца, само што се имена ми]ен>а]'у, н. п. м]'есто: добар чоече, матери се рече: добра мау'чице, с,трини: добра банице, а брату : добар брате. Невіеста се уза сваки приіцев поклажа, само уз онаі а наши,) ем млад’)енцима не, него са стидом гледа предо се. Пошто се свршн добра молитва, дІевер пусти д]ево]'ку те остане опет у брата, а муштулугџи)а узме молитвени самун и понесе га на в]енчан>е, а онамо га посли)е да попу. Тако діевер узме и остави чашу : а пошто се нз іье на в]енчажу младн]енцн запо]Є внном, да се нев)ести те іе остави за с.помен. II у Црноі се горн од прилнке овако да]е д]'ево]'ци добра молитва, осим што ]е онамо не да]‘е само родбина него и сватови. Али се у ІІаштровнћнма добра молитва да]е друкчн]'е. Онамо д]'ево]ка, док сватови ]ош с]еде за трпезом, клекне на прострте струке насред куће, па пружи од себе руке, на ко]е ]о) натрпа]у малн)ех пушака и ножева, колико год држати може, а два зас)еде (или заставе) узму іо] вео с главе, и