Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ДОБРАНА 1 25 држећн га раширена изнад н.е )едан од анх говори: „Помозн Боже, и нам)ерн се велики добри час! Мо)‘а сесхрнце! Бог ти дао престо порода девет снновах и десету кћерцу за милост: два ка’ и два засуеде; два ка’ н два првиіенца; два ка’ и два ђевера; )едан добар и поштен ка’ и тво] отац; а кћерца била добра и попхтена као и тво;а ма)ка!” Уза свакн ова) благослов сватови вичу: „Амнн!” Кад сватови већ устану да пођу, онда опет на кућноме прагу простру струке, и д]Єво]'ка клекнувшн на анх, отац )0) држећи у рукама бокару вина овако да]'е добру молитву: „Помозн Боже, и нам]ери се велики добри час! А)де с Богом мо)а кћерце! Из овога дома иж.ьегла у добри час! а у други дом у.ъегла у бодьи час ! Да Бог да, мо]а кћерце ! да ти креши и реуши (т.). расте н напредуіе) свака тво]а работа, како вода о Божнћу, а лнст и трава о Ђурђеву дне ! И да ти свакн тво) брат и при)атедь завидиг на добро! И да ти у овн дом повратка више не буде, већ ако гостом кад дођеш!” А тако )е од придике благослови н мати, а и свекар кад онамо с аом дођу. добрана, Г. Згаиеппаше, потеп Решіпае. добрано, (у Лици) АІбе добре 1. добраеьа, Р. планина блнзу Имоскога. добра срёба, Р. У Црно] гори кад се коме назове: Добро іутро! или: Помозн Бог! или: Добар вечеі он одговори: Ддбра ти срећа! А кад се казу)е како се ко нн]е сачувао од кака зла* каже се: Не даде му зла срећа. По овоме се може рећн да у народу нашему има мисао о добро и зло) срећи (Рогіипа зесипсіа еі асіуегза): Размннуше сека’ и Вукац и добра среЯа. сГ. добри час. добрашнн, т. ШйппЗпйШЄ, потеп аігі. добре, () (особнто у Лици и Херц.) н. п. има нас добре, т. р подоста, репид, заііз ; добре пута, т. ). доста пута, теђїтаІЗ, заеріиз. 2) у п)есмн: По с три копла у висине скаче, По с четири добре у напредак добре, Г. (у Ц. г.) ћур. о. Добрана. добрила, Р. $їаиеппате, потеп Гетіпае. добрйковиб, т. у разговору рече се : добриковићу! добрнковићу мої! теіп Сіебес, саге! добрило, т. аДйппбпйте, потеп мігі. добриловина, Г. намастир у Херцеговини (може бити да )е сад и пуст). добрйна, Р. ®йїе, Ьопііаз (юігЬ пт йІЗ Сш.рђетіЗШиЗ дебгамфі, ЙЗ, не знам ко)а му )е добрина — юла фт ігЏі, Ьет ^гйп^єп), добриша, Г. і) село у нахи}н Рудничко]' (гд]е се родио Милош Обреиовић). 2) село у нахи)и Пожаревачко) (одакле )е био Петар Добртьац): ДОБРОСРЕЋНИЦА Л>ута гу]'а Петар од Добриіьедбврйћ, добрйћа, т. (у Боци) міііе злнћ (. ддвриБЕВО, п. намастир у Херцеговини: Опреми )е славну манастнру ДобриЯеву и Косн]ереву добрица, т. ЖйппзпйШє, потеп хігі. добрйчава трава, Г. ©ипЬеІгйбе, ћедега Іеггезігіз Ьіпп. добри час, т. Као што се у народу нашему мислн за добру и злу срећу, тако се може казати и за добри и зли час (па што сепочне у добри час оно добро буде, а што се почне у зли оно буде зло). По гд)екорцем сем]естнма ово већзаборавило, ]ер н. п. у Срби]'н кад ко на поласку рече: „с Богом оста)!” одговори му се или: „с Богом пошао!” или : „у добри час пошао!” као и кад се што зло догоди, што се каже: „у зао час!” или : „у з’о час!”. Али у Црно) гори и по жезини)ем околинама управо се каже (н. п. кад се напила, или кад се д)ево)цн да)е добра молитва) добри час, као што се и у протившцем догађа)има говори злй час. сР. добра срећа. добрйчина, т. (аи§т. », добар ?) еіп ІіеБец 9)?йПП, Іерійит сариі. добро, п. ЬйЗ ©иі, Ьопит : — — до три добра мо)а Давор ПІаро, давор добро мо)е ко)е добро? ЋтеЬе еіпез 2Гп(цфепЬеп, еі. ханрала. добро, т. ()уж.) ћур. г. Добросав. добро, диі, Ьепе. доброволе, т. 9)?йпп5(іате/ потеп тігі. доброволан (доброводьан), льна, .ъно, дійег Сйіше, ћііагіз. добровук, т. їШаппзпйте, потеп уігі. добродёва, Г. (у Ори)'ему) рЦгі'іфбћШгіде ®МіепЫите, сатрапиіа регзісіГоІіа. добродош.іица, Г. О Ьіе ЗВШЕоттепе, ехоріаіа: Наша снашице добро дошлице 2) уЫе добродошница: Ожђелдн)у и добро дошлицу добродошна, Г. уісіє добродошница : Па му да)у доброшну вина добродошница, Г. чаша вина или раки)’е што се да)'е ономе корі дође, за добро догиао : „добро си ми дошао!” (тако се рече кад му се пружн чаша), Ьег ЗВШбоштбефег, росиіит заіиіаіогіит, сГ. добродошлнца. добросав, т. 93?йппзппте, потеп уігі. добросретшй, п.а, іьё, дійсіііф, Геііх: Скин’ се с кожа добросрешгьа снашо добросретн.йк, т. ©ІіШШпЬ! (йІЗ ®ирђетіз= т»ф шепи Ьіе еіп $іпЬ сшДфіІі), аІЬае §аіііпае йііііз. добросретіъица, Р. ЬйЗ ЗЗеіЫіфе »ои добросретіьик. добросрећнй, на, но, уісіє добросретнш. добросрећнйк, т. тійе добросретаик. добросребница, Г. уі(!е добросретьица.