Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ДРУЖБИНА дружбина, Г. хібе дружина. дружбиница, Г. біт. о. дружбина: Кажи уіко нашо] дружбиници друже, (у Ц. г.) на другом лцесту, йпЬеезтіц аІіЬі, сГ. другдіе, ннд)е. дружёван, вна, вно, де^ейід, зоеіаііз. дружёвскй, ка, ко, Ьег @е(іфг(:еп, зосіогшп: И дружевске пушке запуцале дружёіье, п. ЬйЗ @е[е11еп, зосіаііо. дружина, Г. (соіі.) Ьіе ©еДфгіеп, зосії: Мо)а браћо п мо]а дружино дружиница, Г біт і). дружина, дружихи се, дружны се, у. г. ітрГ. |'іф де(еНеп, зосіаге зе: он се дружи с аим, они се друже. дружица, Г. (Ііт. с. друга. дружица, Г. біт. о. друга. дружйчало, п. (у Сріцему говореружичало, а у Банаху иобушени ионедел>ник) Ьег ^тейе ЗЗіепіаз паф 0|1егп, біез Іапае зесипбиз а разсћаіц. На дружйчало иду луди (а особихо жене) пріце подне на гроб.ъе те побушава)у гробове од оне године, ди]еле за душу, и понови чате молитве и спомиау мрхве. На некіцем м]ес.тима (као н. и. у Неготину и у Ршави) скупе се момчад и Д)ево)ке послиіе подне на уедно м)есто, па играіу н дружичсуу се (понаувиніе мушко с ыушкнм, а женско са женскин), т. ). оплету віценце од врбовіцех младица, па се кроза жихлубе и мніежаіу уа]'а (шарена и црвена), па послн)е ііро.чиуене и вн]еице (метнувши іедно другом на главу) и закуну се да ће бати мушкарцн иобратими, а женскиже друге (Власи кажу кумача) до оно доба године. Такови се побратими и друге но том пазе ону сву годину као браћа и сестре, н у различніцем играма, и збнд,скн]ем свађама помажу )едпо другоме. Кад опет дође дружйчало, онда се гд)еко)н понове, а гд]еко)и оставе. дружйчаіье, п. Ьаз ^іііТеп, ипЬ ЗЗеігеипЬеп Ьег 93?аЬфеп аш цітіеп 93?опіаае паф 0|3еі'п, апіісіііае іпіііо іііе Іапае а разсћаіе зесипбо, сГ. дружйчало. дружи чати се, чам се, у. г. ітрГ. сГ. дружйчало. друкуд, Ну Ц. г.) на друго м)есто, апЬегзшо= друкуда, (ђіп, аііо. друкчіыё, уібе друго)ачніе. друкчши, чирч, чн)ё, уібе друго]ачи)н. друм, друма, т. (дуоілод) велнкн пут, Ьіе Зреес(3ей|5е, уіа ге^іа. друсто, іі. (по нсточніцем кра)евіша Србіце) уібе друштво : Па беседи међу евога друста друштво, п. Ьіе ©еГеПСфа^, зосіеіаз. дрхат, дрхта, ш. ЬаЗ Зі^егп, Ьег ©фаиЬеіг, ћоггог : ухнтио ме дрхат (у Дубр.); Ухвати га дрхат и грозннца дрхталиде, Г. рі. Ьіе ©йЦегіе, Ьіе ©иіде, соа^иІит, сГ. паче, пптіце. ДРХТАН.Е, п. Ьа^ЗІІІеіГП, ігешог. 142 ДУБРАВА дрхтати, дршћём, т. ітрГ. (у Басни) діїїеш, [фаиЬегп, ћоггео, ігето : дршће од зиме; дршће као прут. дрцаже, п. уібе дрмаже (а(з біт.). Дрцати, цам, V. ітрГ. уібе дрматн (аІЗ біт.). дрцнути, нё.м, у. рГ. уісЗє дрмнттн. дрче, дрча, Г. рі. уібе дрхталиде. дршкаіье, п. Ьаз бре§еп (Ьез фипЬез), іпзіі§аІіо. дрішіати, кам, у. ітрГ. н. п. псето на евиже, ђе§еп, іпзіі&о. држчић, ш. біт. о, држак. ду, дуа, т. уібе дух. ду.ііье, и. уібе духаіье. дуати, дуам, у, ітрГ. уібе духатн: Дал’ дШу приморски в)Єтрови дуб, іп. (особнто по )угоз. кр.) Ьіе (5іфе, 5ііегси8, сГ. раст, дер, граница : Од )еднога удара дуб не пада. ДУБАЛКА, Г. (у Рнсну) уібе дубак (. ДУБАК, дз;пка, ш. і) Ьег ©апйеішадеп, тасћіпа диа зіаге еііпсебеге бізсипірагуіііі, сГ. сталац, дуба]ка. а) еіпе Зігі^ігГфеп^егазі ^епиз. дубац, дупца, ш. (у Далм.) уібе дубак і. дуб.іч, дубача, т. Ьег ^ођітеіреі, Ьйё ^>оЏеі: еі(еп, зсаіргит ехсауаіогіит. дубачац, чца, т. (велнкн н малн) (у Дубр.) некака трава, 2Ггі фрап^е, ћегЬае §-епиз. дубенйца, Г. (у Дубр.) кошница нздубена у дрвету, Йііедепђаиз геп еіпет аизйеђођііеп ’ДЗаиюе, аНеагіит іп Іі§гю еіїоззит. дубило, п. (у Славони]н) уібе стублнна (на бунару). дубина, Г. (асс. дубину, рі. дубине, дубина) Ьіе їіе(е, ргоГшібііаз. дубігги, бнм, у. ітрГ. ста^атн управо, аііІеефН (Іеђеп, зіо егесіиз. дубица, Г. і) ©іаЬі іп о]1т. ^гоаііеп. 2) ©іаЬі іп ійгГ. ^гоаііеп. дублшер, дубліі)ёра, т. (у Ц. г.) велика воштана с.віііећа, еіпе ^соре ЗВафзГег^е, сегеиз ш а) о г, сГ. дуплнр. дуб.ье, и. і) (соіі. г, дуб.) Ьіе (їіфеп, ^иегси5. 2) село у Мачвн. дуб.ьёіье, и. ЬаЗ 2Гіфгефі|1еђеп, зіаііо егесіа. дуб.ъйна, Г. уібе дубина. дубов, а, о, <5іфеп, даегсіішз, сГ. растов. ДУБОВАЛИНА, Г. (у Паштр.) уібе дубодолина. дубовица, Г. планнна нз.међу Паштровнћа н Арбани]'е, удара у море. дубодолина, Г. (у Ц. г.) ЬйЗ 2ђй1, уаіііз. дубок, дубока, ко, (дубокн, ка, ко, сотр. дубли) ііеі, ргоГітбчз. дубоко, и. аб^. (мало н велико) ©фіпф; іеп ^ин("феп Шабац ипЬ 'Д?еі^гйЬ. Велико )е Дубоко нзмеђу Биограда н Падежа, а мало нзмеђу Палежа н Шанца, сГ. Дебрц : Друга пуче укра] Дубоіа, Даде гласе уза воду Саву дубрава, Г. і) уібе шума; їіроведоше Дундару