Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ДУБРАВАЦ 143 ДУД.АРА Кроз зелену дубраву 2) (око Имоск.) шума за ко)у се зна чфа )е, уісіє забран. дубравац, равца, т. ЗЗсаппзпате, потеп уігі. дуброва чкй, ка, ко, гадиСапіГф/ га^изапиз. д^бр6вкин,а, \ї-*«9фптп, Нарзана. дубровнйк, т. ЗгадиСа, Ка^изгат. дубровчанин, т. еіп 9їа<зи(апег, га^изапиз. дувак*, т. їЙсаиіГфіеіес, уеіит пирііаіе, сё. вео, Дувак се у Биограду сад зове при)ев)ес, пона)више свнлен, ко)н обично д)евер доноси и од ко^ега млада посли)е начини себи ха.ьнну, особнто ћурче. дувало, п. Уійе духало. дуван, дувана, ш. і) Ьес їаба?, 2;а6а!р|!ап^е, ћегЬа пісоііапа. 2) Ьес Оїаифіабаі) пісоііапа Гитагіа. с?, духан. дувінити, дуваннм, у. ітрГ. і) тіі ЇНацфіаба! оегГе^еп,ргоуЫеге ћегЬат Сатагіат. 2) (око Сиаа) пушити дуван, їаЬаВ саифеп, ёипшіп ћагЬае піеоііапае ћаигіо : дуваните ли? сё. духаннти. дуванити се, дуванйм се, V. г. ітрГ. (їф тіІ гНаифіабаБ оесіфеп, сотрагаге зіЬі піеоііапат {'итагіаш. ДУВаница, ё. (у Срфему) лађа на ко]0) се носн дуван, &аЬа?[фіії, пахіз рогіапсіае піеоііапае. ДУВАНЙШТЕ, П. М]ЄСТ0 ГД)Є )е бно дуван поси)'ан, ?Іс!ес то (сцђес 2а6а! дгЬаиІ тас, аг§’ег, іи дио ћегЪа пісоііапа ёіііі каіа. дуванкеса, ё. т. ). дуванска кеса, Ьег ѢаЬаЬ беиіеі, заеиіиз ћегѣае піеоііапае. дувінскй, ка, ко, н. н.кеса, їаЬаЫу піеоііапае. дуванџиза, т. Ьег ѢаЬа&аифп, сіисепз оге піеоііапат. дувавье, п. уЫе духаіье. дувашёше, п. і) Ьаз ЗЗефђеп тіі; ЇЯаифіаЪйЬ то ргоуісіеге ћегЬае ішпагіае. 2) Ьаз 9іаифеп (Ьег їабаЙ)/ Гишаііо піеоііапае. дувір, ш. уібе знд. дувати, дувам (душём), уісіє духати. дувна, Г. Ьіе ©еіфіфе (3?оппе), топіаііз. дувно, п. 0іаМ іп Йзозпіеп, сё. Думно. дувов.АіЬЕ, п. уійє духоваае. дувовати, дуву)ём, уісіє духовати. ДУГ, а, о, (дуги, га, го, сотр. дужй и. дул>й, по зап. кр. и дуг.ъй) Іапд, Іоп§из. дуг, т. (Іос. дугу) Ьіе @еГЬ=0фиІЬ, йеЬііит. дуга, Г. Ьег Зїедепбодеп, ігіз. Србн кажу: да мушко прође испод дуге, постало би женено, а женско да прође, постало би мушко. Кад се покаже дуга, кашто д)еца п)ева)у: Ко не внди дуге, Не вид’ла га ма)ка До Петрова данка. дуга, ё. (§-еп. рі. дуга) Ьіе 0аи6е, ІаЬиІа. дуга, Г. аф. () манастнр у Кучнма. 2) некака планина у Херцеговини : Ирелећеше Дугу и Голфудуг.і крв.ів.ї, ё. аф. долина у Херцеговини: Спустнше се у Дугу крваву Чека) іьега у Дуго] крваво/ дуі’алли.іа, т. уісіє дуговьа. дуга по.ьана, ё. у Турско) Хрватскої: Хоћу с- во)ском на Дугу полану ДУГА пушка, ё, Ьіе Зііпіе, зеіореіит. дугачак (дугачак), чка, чко, (дугачкй, ка, ко) уійе дуг. дугмали, аф. іпсіесі. с дугметнма, тіі $пор= (еп оесіфеп, §-ІоЬаІіз огпаіиз : С іьега скида дугмали малвуту дугме, мета, п. Ьег ^порр, §ІоЬиіиз Йѣиіаіогіиз. сё. пуце. дуг.мёнце, ) ,. . > п. аші. о, дугме. дугыешце, \ дугобрахић, т. еіпЗипаше, со§потеп (Сап^г Ьагі). дугобрче, п. у феемн како )е жаба ружила рака : Ледан дугобрче ! дуговаіье, п. Ьаз 0фиіЬеп, деЬііит. дуговати, дугу)ём, V. ітрГ, (фціЬеп, ііеЬео. дуговетші, на, но, іп Ьес ЕКеЬепЗйгІ (н. п. колики )е) дуги дуговетни дан, еіп Іап^ес Іоп§-из <ііез. дуговечан, чна, чно, (ист.) тіеіе дугов)ечан. дуговіічан, чна чно, (зап.) уіііє дугов)ечан. ДУІ'ОВ.ІЕЇАН, тна, ТНО, У П)ЄСМИ, Vі(]е дугов)ечан: Све тн тво]е дугову ешно било дуговзечан, чна, чно, (}уж.) ЬаиеспЬ, (ііиіпгпиз. дугокос, а, о, Гап^ђаасід, еотаіиз: Краткоумна Дугокоса била дугокоса, ё. Ьіе ^ап.дђашде, еашаіа. дугонокат, кта, кто, Іапдпадеіі^, ипдиіиш Іоп§'огиіп: Доведи ми дугонокту другу, Да прокопа на вратнлу трубу дугон,а, еіп дсорег, іапдес Жапп, 1оп°діз ћопю, Ьоп§'іпиз. дугореп, а, о, ГапддеСфюап^і, еаидаіиз, саи(іае Іоп§ае: за внторогніех волова и дугореииу'ех крава (кад се наздравл>а). дугбРЕПИЦА, ё. у ово) загонеци : Преплнва тица дугореиица и преплива море, а крила не сквасн (барка). ДУГУ л,, т. іп Ьес ЗгеЬепзасі: на дугу л, н. п. сто)н (нов) м)есец, паф ЬесСапдеДп Іоп^ііінііпет. дуіі-ъасг, ( а (дп^Гіф, оЫоп^из. дугу.ьат, ) у дуд, дуда, т. і) Ьес 93?аиї6еес6аит, тогиз: Снђн с дуди луче моловано 2) Ьіе ШІаиібеесе, тогиш, н. п. да )едемо дудова, сё. дудиіьа. ДУДА, іё. еіпе ђоЏі Зїођсе, (цс Ьіе $іпЬес дуда.ъка, (ай фГеіГе, йзіиіа. дудан>е,іі. Ьаз (апдСате, ісаде ©еђеп, іііо зе§-піз. ДУДАР, дудара, т. Ьес Ьіе ІУі'апГЬеегЬаите рДеді, диі тогоз соііі. дудара, ё. гд)е су дудовн посађешг, Ьіе ШаиІЬПЦЏаципв/ Яетіпагіит шогі.