Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ДУРЛ.ИВ 146 ДУПЮГУБАЦ дур.ьнв, а, о, ои(6гйи[епЬ, Гегуісіиз, с?, дурновит, дуран. дурліа*, ипа-шІргГіф, сопііпио, сГ. іеднако. дурлііітор, т. ©еБігде іп Ьег ђіцгдоюіпа. Гд]вко)я припови)едаіу да се у Херцеговнян говори за Дурмитор да )е небесна соха, т. ). да ]'е тако висок да небо држи: Пирлитору према Дурмитору Већ би)ело брдо Дурмитор а Окићено ЛЄДОМ Н СНН]ЄГ0М Усред лета како усред знме дурновит, а, о, уібе дрновит. дурнути се, дурнём се, уісіє дрнути се. дурунга, Г. уісіє мотка, батина. ДУти, ду}ём, (ст.) уісіє духатн: Ви]ор долом ду]е, Градом по.ъу.ъуіе дути се, дуі§м се, V. г. ітрГ. (іф йи(Б(д[еп, іпіитезсеге (зирегЬіа). дутлити, лйм, у. ітрГ. гефі юасіег (ди^ел, зи^о Гогіііег (6е[опЬег5 ООП §егГеіп). дутл>ён>е, п. оаб |ї<п^е ©йіцзеп, таттіПагит аіігасііо, зисііо Гогііог. ДУЋ И ПАРАДУЋ, у ПрИПОВСЦСЦН. дућан*, дућана, т. Ьес СаЬеп, іаЬегпа, ДУЋАНАЦ, нца,| аіт ћан ДУЋАНИЋ, [ дућанскй, ка, ко, ОйЬеп=, ІаЬегпае. дућанчнћ, ш. сііт. и. дуЬанац. дућанџиаа*, т. еіп ^аиттапп, Ьег еіпеп СаЬеп ђйіі, ІаЬегпагіиз. дух, духа, т. Ьег ©еі)), зрігііиз. дух, т. (у Дубр.) і) Ьег фаиф, зрігііиз : Нема в)етра ни духа, с?, ћух. 2) у духу поћи, т. ). полагано, 1еі(е, зизрепзо ^гасіи. духало, п. Ьес ЙЗІа(еЬаІз, Гоіііз, с Г. ми)ех. духан, духана, ш, (у Дубр.) )) Ьег йАВаГ, 2а ЬаїрРап^е, ІіегЬа пісоііапа. а) Ьег 9їаифіа= ЬйГ, пісоііапа Гитатіа. з) духан од носа, Ьес @фпцр(іа6аГ, пісоііапа зіегпиіаіогіа, сГ. бурмут. духанити, духаннм, уісіє дуваннтн. духінити се, духанйм се, уісіє дуваннтн се. духаница, Г. уійє дуваннца. ДУХанкеса, Г. уісіє дуванкеса. духански, ка, ко, уісіє дуванскн. духанџіыа, ш. уійє дуванџиіа. діхаіье, п. Ьаб ЙЙеђеп, зрігаііо, йаіиз. духат, а, о, (у Боцн) н. п. ж.ъе духат, т. ). мало жнв, Ье[ееіі, апішаіиз. ДУХАТИ, духам (душём), V. ітрГ. і) Мй(еп, По : душе в]етар. 2) на кота, Ьё[е [еіп, зиссепзео. духовінье, п. Ьдб 'ЗЗеіфіоа(ег[еіп, зіаіиз еопГеззагіі. духовати, д^хуіём, у. ітрГ. и, рГ. коме, коме што, ЗЗеіфіе ђосеп ипЬ ооп ©йпЬеп [сеі [ргефеп, аизсиііо сопйіепіет еідие рессаіогит уепіат еі ітрипііаіет рготіііо Беі потіпе: И да гри[ех нгуману каже, Не би ли му грн]'ех духовао йутрос ћу те богме причестити И вас гри]ех тебе духовати духови, духова, ш. рі. (у во]в.) ^[іпз|Геп, репіесозіе, сГ. тро[ице. духовнй, на, но, деі|Ніф, зрігііиаііз: оче духовни\ — сГ. варенье. духовнйк, т. Ьег ЙЗеіфіоаіее, сопГеззагіиз. дучён>е, п. уісіє злопаћевье. ДУЧИТИ се, чнм се, V. г. ітрГ (у Сри)ему) УІСІЄ злопатнти. душа, Г. (баі. души, асс. душу, тос. душо, рі. пот, душе) Ьіе @ееіе, апіша: Два без душе, трећн без главе, И душо ту ли си! (т. радо н драговолно што учнннтн, н. п. А. Бн лн она пошла за іьега ? Б. Би, и душо ту лн си!). душак, шка, т. н. п. попио оку вина на (Іедан) душак, о«[ еіпет ипо ітреіи. сГ. предушак. душан, т. Шїаппёпате, потеп уігі. душанша, Г. 2>ц[фапзде6іеі, Бизсћапі ітрегіит: Расла [ела на Косову равну У внснну до неба ведрога У ширину по сво) Душаниуи, Под н>ом седи славна кнез Лазаре душевая, вна, вно, н. п. чов)ек, зо(:іез[игфііз, геііірбз, ріиз, геіі§іозиз. душек*, т. еіпе їОїаіга§е, зіга§иіит. душеклук*, т. Ьег ЯЗеіЙаДеп, агтагіит зіга§’иіогит, дуиіёНіЕ, п. уійє дав.ъен>е. ДУшина, Г. аи§чп. о. душа: Она) (текао) с душило,1 И, а ова[ (іеде) с дружнном, душити, душнм, V. ітрГ. (по [угоз. кр.) ех(ГісЕеп, зиіТосо, сГ. давнтн. душица, і) Г. Ьаб ©ееіфеп, апітиіа. 2) т. 9)?йлпзпате, потеп уігі. душно, т. (ст.) ћур. и. душа, апітиіа, апітиіиз (уос. душко): Болан душко поквасн ми уста ДУШман, душмана, т. уісіє душманнн. ДУіішанин, т. уісіє непрн]ате.ь. ДУПШанлук^, уісіє неіірп)ате.ъство. душмінскй, ка, ко, уісіє непри)ател>скн. душнйк, душника, т. ©реі[его!)ге, оезорћа§'из. душеьаци, н>ака, т. рі. уісіє грк.ъан. душогубац, гупца, т. Ьег ©ееіепоегЬегбег, регсіііог апітае: Новац душогубац.