Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ЂЕРДЕК 149 ЂИНЂУВА страшнніи, алн маше држи, а дон>н внше држп, алн ]'е маье страшан. На гораему Ђердапу слабо се кад внди камеае посред воде, него само к.ъучевн н клобуковн; алн се на доаему преко циіелога Дунава, како вода мало опадне, тако внди да се нрнповн)еда да )'е некакав хаідук скачући с камена на камен утекао из Србсце на ону страну. Онуда лађари одозго ндућиузима)у обнчно корманоше из ондашаи)ех міеста (Србн преко гораега Ђердапа нз Добре, а преко доаега из Теки^'е, а Ниіемцн нз .Ьупкове н нз Ршаве) ; а одоздо лађе обнчно вуку воловн. Алн кад вода врло опадне онда на Ђердапима лађе особнто натоварене не могу лрн]ећи никако. сё Демнр-капн]а. ђёрдек*, ін. уісіе ложннца: Кад ђердеку отворила врата ђёрђеф*, т. Ьег ©іісЕгсфтеп, іи§иш : На ферђ'ёфу. снтан везак везе ђёрз, ш. (у Далм.) као момак, Ьег Я3ис|Гф, абоІезеепіиінз: Све би ђерзе за два ђерза дала "берма, і. (у Сриіему) уібе ђерам. ђёрмин, а, о, н. п. претега, ГСП ђерма, тђд ђерма. ђёрчек*, еЬеп гефі (аргороз), диопіаш сіе ћас ге Іодиішиг, сё збила. бё си за? (у Ц. г.) виче муж жену, а и она н,ега тако. ђёсти, ђёдём (ђёнём), (іуж.) уібе діёсти: Како Ьемо кумн нме ђести ? Вени: йааа, ђаво ]е однно ђёсти, ђедем (ђёнём), (іуж.) уібе діёсти. т.ётао, тла, т. (іуж.) уібе діетао. ђётелина, ё. (|уж.) уібе діетелина. ђёте.ъина, Г. уісіе ђетелина: Ак’ удара ђетемтом травом, То ]е, вуче, од л.е.ьена крвца ђетёнце (ђётёнце), п. (Іуж.) уібе діетенце. ђётетина, т. (іуж.) уісіе д)ететиыа. ђётехце, п. (у Боци) уібе ђетешце. ћётешце, п. (іуж.) уісіе діетешце. ђётйнци, ђётинаца, т. рі. (у Херц.) иедіе.ьа пред материцайа, Ьгіііег ©опіа.д ввг ШЗефпафіеп, біез зоііз Іегіііів апіе біет паііуіііз Сћгізіі. ђетиН), а, е, (іуж.) уібе діетикъ. ђётшьа, Г. ри]'ека што тече кроз Ужице. ђётшьа болёст, Г. (у Рисну) уісіе діетиаа болест. ђётиіьё, Г. рі. (іуж.) уісіе діетшье. ђётшьёіье, п. (іуж.) уісіе діетиаеае. ђётиіьй, іьа, аё, (іуж.) уісіе діетики. ђётшьитя, айм, (іуж.) уібе діетшыітн. ђётш-ьскй, Ка, ко, (іуж.) уісіе д|ётиаски. ђётіііьство, п. (іуж.) уібе діетшьство. ъётић, ш. О'уж.) уісіе діетић. ђётлић, т. (іуж.) уісіе діетлић. ђёца, ё. (Іуж.) уісіе діеца. ђечёрма, Г. еіпе Ћхї $Ше|їе (ођпе 2ГемиеТ), Іипісае §епиз, сё іечерма. ђёчин, а, о, (іуж.) уібе діечин: Нађе бане ђечине ха лише ђёчина, Г. аи§ш. р. ђеца. ђёчица, ё біт в. ђеца. ђечурдюа, ё уісіе ђечина. ђёшо, т. Ьур. в. ђевер. ђйвша, ё намастир у Фрушко) гори. бйда, ё Ьур. в. ђндш'а : Море ђидо Раде каурнне! ъйди*, іп Ьев ЗгеЬепзагі: аіђиди! Гфоп, ігефііф, риісег: аі ђиди кокъ! а] ђиди момак! а) //иди діевоіка! а) /иди купус! а) //иди месо! и т. д. ђйдибаша, ш. 06ег(рі§Ьи6е, ћотнпсіо : Свакн даша добар дата а недаша ђидибагиа. ђндсыа*, ё Ьег ©рі§БиЬе, ћотипсіо (іп йЫет ©іппе): састала се курва н /иди/а; Нуто //иди/е ђе намнгуіе Нека /иди/а зубнма чупа У Нлиіе, у ђиди/е, лиіепа }е шћн ђйздин, т. уібе дизген : Уватнла за ђиздине ђога ЂЙЗОта.ька, Іё (у Бачко)) велики бнч, корки ъилотка, |сечетири кожа тіераіу (у ко]'ему се тіеражу често виче: //и/о!), еіпе §іфгтаппзДреііСфе, Яа§гит. ђйкан, т. (у Ц. г.) мушки надимак: А на име Пикета сердара •ђйкагье, п. Ьаз 28аф(еп іп Ьіе-ірође, тб сгезсеге іп аШішііпет. ђйкати, ђйкам, у. ігпрё іп Ьіе ■//Цг іваф[еп, іп аіііішііпет сгезсеге: На тавану нађикала трава,Нека ђика, покосиће дика ђйкнути, нём, у. рё (у Срсцему) і) пасти, (оё . Геп, сабо. 2) [ргіпдеп, заііо. ђйкнути, ђйкнём, у. рё (у Срніему) шго, т.). украсти, ііеђіеп, ёигог. ђйко, т. (у Ц. г.) Ьур. воп Ђйкан. ђйлас, т. I) име некаквога хаідука: Позвекуіу токе на 'Виласу 2) (у во)в.) поп ђйлас, воп еіпегп аиздеГй(Тепеп @еі(і(іфеп, засегбоз біззоіиіиз. ђиласнути, ђйласнём, V. рГ. скочити и у )Єдан мах побіеіш, епііііеђеп, анГи§-еге. ЂИМЙЋИР, у игри прстену. ђйнђер, т. у піесмама : Калуђере ђинђере\ Не ђинђери браде: Не дамо тн Віаре, Ни у колу Саре. Ђйнђер була изгубила, Калуђера потворила: Тн ми, кале, ђйнђер нађе ђйнђврити, рйм, у. ішрГ, сё ђйнђер. ђйнђеров, а, о, (с.т.): Ови дворн паунови А пенџери ђинђерови ђйнђува, ё уібе ђииђуха.