Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ЂАЧИНА 148 ђёрдап ћачина, Г. уісіе ђакела. ђачитн се, ђачйм се, V. г. ііпрй еіп ©іиЬепі теГЬеП, 8ІШІЄГЄ 1ІІЄГІ8. ђачиб, ш. <3іт. о. ђак. Ђачіій, ка, ко, |1иЬепіі('ф, зіисііовогит. ђе, (іуж.) уісіе гђе тіі йііеп Шіеіїипдт, ђёбра*, Г. еіп ЙЗеиіеС (»і;п Зіезепђааг), ит ІРЇегЬе оЬес аиф ЙаЬепЬе геібеп, зігі§іііз §’епив. ћёвђйр*, ђевђнра, т. і) Ьес ЬигфВфегіе те= іаНепе ©есЕеі Ьез ЗВаСфБесёепз, орегеиіит реі уіз регйогаіит. а) еіп афпГіфеЗ ЯВеїЦтд іп Ьес ^«фе, сгіЬі-і §'епиз, сй цетка. ђевеннца, Г. (у горш. прим,) уісіе кобасица, сй діевеница. ђёвёр, ђёвера, т. (]уж.) уісіе діевер. ђевёрак, рка, т. Ьур. о. ђевер: Писано}' снашици мили ђеверци. ђёвер-баша, т. ^ацрі-бгаиі^'йђгес, рагапутрћиз виргетпв: Ђевер-баша, Кра.ъеввћу Марко, Да] дарове нз Будима града ђевёрёйье, п. (]уж.) уібе діевереше. ђеверйван>е, п. (іуж.) уісіе діевернвагье. ђеверйвати, веруі§м, (іуж.) уісіе діевсрпватн. Ђевёрити, рйм, у. ітрй уісіе діеверитн: А ђевери Мандушвћа Бука ђевёричић, т. (у Боци) уісіе д]'евернчнй. ђевёрична, Г. (Іуж.) уісіе діеверпчна. ђёверов, а, о, (}уж.) уісіе діеверов. ђевёрскй, ка, ко, (іуж.) уісіе діеверскн. ђевёрство, п. (Іуж.) уі(1е діеверство. Ђевёруша, й (іуж.) уі(іе діеверуша. ђевёрушин, а, о, (іуж.) уісіе діеверушнн. ђёвица, Г. (Іуж.) уісіе діевица. ђев6в.їн>е, п. (Іуж.) уісіе діевоваже: Ђёвовсчье моіе цароваше ! ђевовати, ђёвуіём, (іуж.) уісіе діевовати. ђёво.іачкй, ка, ко, (іуж.) ачйє діевоіачкн. ђёвоуашто, п. (іуж.) уісіе діево]аштпо. ђёволіа, С. (Іуж.) уісіе діево)'ка. ЂЕВбДЧЕ, чета, п. уісіе діево]че. ђёвоічёвье, п. (іуж.) уійе діево]чеше. ђёвоочин, а, о, (іуж.) уісіе д)ево)чин : Ла ћу тебе весла датн Б’іеле руке ђевођчине ђево.ічнна, й аи§пі. 0. ђево)ка. ђёв6дчити, чіш, (}уж.) уісіе діевоічнти. ђёволчити се, чйм се, (іуж.) уісіе діево)Чітти се. ђевоачица, й сііт. о. ђево)ка. ЂЕВ0.1ЧУРА, г. „ „„ - й Уісіе ђевотина. ЂЕВОЛЧУРННА, \ ' ђёгођ, (іуж.) уісіе гдіегод, ђёгођи, у піесми м)‘есто ђегођ: Да ђегођи бо.ъе службе тражим ђёд, ш. (іуж.) уісіе д]'ед. ђедётина, й аи&т. о. ђед: Пред іыш с]едн іедна ђедетина бёдов, а, о, (іуж.) уісіе діедов. ђёдова баба, й (Рисну) сй ђедовв. ђёдови, т. рі. (у Рисну) На бніеле покладе обуку се неколико момака у кожне хальине изврнувши длаку напо.ъе, наките се разлнчниіем реповнма и дроіьцима, и об]Єсе низа се звона; уеднога обуку у женске хальнне и даду му у наруч]'е као поввіено дніете; ови се момци зову ђедови, а она] у жевсшцем ха.ъинама ђедова баба. Они иду по вароши читав она) дан скачући, грлећя бабу и льубећи шу и дніете н тако зби)аіућн сми]'ех; за шнма прнстане сила дІеце, коіа внчу : „бу ђеде ! бу баба!” ђёдовина, й (іуж.) уісіе діедовина. ђёђе, (}уж.) уісіе гд]егд]'е. бейсила*, й (ст.) уісіе одиіело: Накьему )е ђузел ђеисиђаъіко, ш. (іуж.) ћур. р. ђед. ђе ДАЦИНА, т. (Іуж.) уісіе діелаџн]а : Донесоше благо и оружіе, Тіа договор згоднн учнннше : За оружіе, што ]е ко узео, А у благо вргли ђелаџгде, Не диіеле бро]'ем ни есапом, Но калпаком Роснића Стефанађёло, н. (іуж.) уісіе діело. белсамйн, ђелсамнна, т. (у прнмор.) некакав цвн]ет, 2ГН ^(Іаіце, ћегЬае о-епиз : Потргах іо]' ђелсамин ђё.ьан.е, п. (]‘уж.) уісіе діельаше. ђё.ьаоішца, й (іуж.) уісіе діе.ъаоннца. ђёльати, „ъам, (іуж.) уісіе діе.ьатн. ђё.ьача, й (Іуж.) уісіе діе.ъача. ђе.ькасье, н. сііт. о. ђе.ъаіье. ђё.ькати, кам, сііт. о. ђе.ъати. ђём*, т. оно гвожђе на уздн што стоіи коіьу у зубвма и око уста, Ьаз ©еЬір ат Заите, огеае, сй жвале. ђёлтелила, й (око Спша) уісіе ]еменн)а. ђёмида*, й (рі. §'еп. ђёмн]'а) уісіе лађа. ђёндар, ђендара, т. ( у Лицн) уісіе ђердан, ђёнђер, т. (у Ц. г.) уісіе ћустек. ђёне!і', цетііф, йеге, 8ІС заіія. ђёно, (іуж.) уібе гдіено (сй но) : Ђено лежа вода до кошена ђёнути, ђёнём, (]'уж.) уісіе д)ёнути. ђёнути, нём, (іуж.) уісіе діёнутн. ђёорђн.ге, т. у п]есми место Ђорђиђе: Крсно име светн Ђеорђиђе ђёрам*, рма, т. і) 'ЗЗипшепСфшеизе!, Іоііево. 2) ©фГа^бапт, уесіів. ђёрдан*, ђердана, т. Ьа§ ЗраІбЬаиЬ/ топііе. 'Бердане носе жєне и д]ево]'ке о врату : они су од разлнчнпіех новаца или од бисера, или од ђинђуха и т. д. ъерданиђ, т. сііт. ђердан. ђёрдан*, Ђердапа, т. еіпе ©едепЬ іп Ьег 2)опсш (еіпе ^іірре), 8сориііі8 (іп Бапибіо). Срби познаіу два Ђердапа у Дунаву, т. ). доѣи и горіыі. Дошн ]'е нзмеђу Кладова и Ршаве, а горіыі код Пореча. Горшн ]'е