Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ЂУРАЂ 151 ЂУТУРИЦА ђурађ, Ђурђа, т. ©еог$, веог^іив. ђурац, Ђурца, т. (у Ц. г.) уійе Ђурађ, ђурашин, т, Ш?аппзпйте, потеп уігі. ђурђа, Г. §гаиеппйте, потеп Гетіпае. ђурђев дан, т. Ьег ©еогдігїаз, і'езіия сііев 8. Оеог§іі. На Ђурђев дан у іутру, при]е сунца, почніьу се првн пут купатн. Мушкарцн се пона]внше купа)‘у у потоку, а жене н д]ево]'ке донесу у вече кућн омађе (да се од н.нх свако зло и нева.ъалштнна отресе и отпадне, као ома}а од кола), н метну у н>у свако)ака била, а особнто селена, те преноћи, па се у іутру йом купаіу у градннн код селена и код осталог цви]ећа. Прн]е Ђурђева дне не ва.ъа селена брати нити мирнсати, а на Ђурђев дан свако узме по ]едан стручак те омнрнше и задіене за по]ас, или (д]Єво]‘ке н младе) за ђердан. Гдіекоіи се на Ђурђев дан .ъу.ъаіу о дри]ену, да би били здравн као дрніен. А гдіекоіи се ва.ъаіу по зеленоі шеннцн. Многи Србн, особнто к истоку, при]'е Ђурђева дне не іеду }агаећега меса, а на Ђурђев дан сваки гледа да заколе іагже. Приповиіеда се да оваі обнчаі н Турци држе. Око Тнмока свакн домаћин дотіера на Ђурђев дан к цркви по мушко іагае, и ондіе му на сваки рог прилиіепи по воштану свіећицу, па поп пОслиіе летурђиіе нзнђе међу іагайце, корима се онда свиіеће на розима запале, те нм чатн молитву н благослови их (да се ко.ьу и іеду); други дан зађе поп с ђаком од куће до куће, те купи коже од ониіех ]'аган>аца, коіе тему прнпадаіу као плата за молитву н за благослов. Тако овамо и кад }е завіетина у коме селу, свакн испече по іагае, н донесе га на оно міесто гд]'е ће ручати, по том зађе поп те од свакога ]'агаета одси)ече плећку, и метне ]'е у врећу, ко]'а се за аим носи; што од ониіех плећака он код куће са женом и с діецом не може поіести, оно прода)е. Гдіекоіи на Ђурђев дан избаце пушку преко стоке, да би нм стока яапредовала. У Боци се састану по три діевоіке ко)е су већ за §даіу, па на Ђурђев дан рано отиду на воду, носећи іедна у руци проса, а друга у жедрима грабову гранчицу, па іедна од ове дяиіе запита ону трећу: „куда ћеш?” А она одговори: „Идеи на воду, да во де и мене тебе и ту што гледа про тебе.” Онда она запита ону што носи просо: „Шта ти іе у руци?” А она іо} одговори: „Просо, да иросе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.” По том упита ону што има грабову гранчицу шта іоі іе у аедрима, а она іо; одговори: „Граб, да грабе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.” На Ђурђев дан не вала спавати (да не боли глава); ако ли ко спава, а он треба на Марков дан (25.Априла) да одспава на ономе нстом міесту. Колико недіела приіе Ђурђева дне загрми, по онолнко гроша кажу да ће битн товар жита оне године, еГ. грмлети: Ђурђев данак аідучкн састанак ђурђевац, ђурђёвца, т. уЫє ђурђевштак. ђурђевина, І. (ст.) оно што іе Ђурђево (било, т. і. Ђурђа Смедеревца), ЬйЗ ©е&іеі ЬеЗ Ђурађ Смедеревац, ітрегіпт гоі Ђурађ Смедеревац: Ко]'н мн іе све моіе узео: Ђурђевину н Смедеревнну ђурђеви стубовц (ступовн), т. рі. і) намастир у Васоіевнћима на лиіевоі страни Лима: Да видите Ђурђеве стуиове 2) зидине од намастнра близу Новога Пазара : Да видите Лавру Студеничку Не далеко од Новог Пазара; Да видите Ђурђеве Стуиове Код Дежеве стариіех дворова, Задужбине цара Сямеуна ђурђево, н. () 0іаЬі ап Ьег 35опй« іп Ьег ШаЬ (афеђ игЬз Уаііасћіае ай Юатіѣшт зііа. 2) у п]есмн на овоме міесту као Ђурђевнна : Све іо; млада у прћніу дала: Све Ђурђево и све Смедерево ђурђево цвйлеће, п. уійє ђурђйца: Набрала ]'е смнла и боснла А на]'више ђурђева цвиђеКа ђурђёвскй, ка, ко, н. п. міесец, киша, ©еогри, 8. Сгеог§іі. ЂУРЂЕВШТАК, Ш. Ьес Ьеп ђ, ©Є0ІГ5 (еіегђ СІІЄН8 8. Сгеог§іі. ђурђита, і. §ганеішйте, потеп Гетіпае. ђурђйц, ђурђйца, т. і) $(еіп=@еогді (Ьеп з. Шо».). 2) уійе ђурђйца. ђурђйца, Г. 99?аі6(ите, сопуаііагіа та]‘а1І8Ілпп. ђурин пётак, т. о Ђуринупетку, т. ]'. никад, Ьеп 30. 5е6ьцйГ/ ай саіепйаз §таесаз. ђурисав, т. ЗОђаппзпате, потеп уігі. ђурисава, Г. ^гапеппате, потеп Гетіпае. ђурица, т. Шіаппепоте, потеп уігі. ђурко, т. ЯЇЇаппбппте, потеп уігі. ђурковац чарак, кбвца чарка, ш. 2ІГІ 0фіор оп ^епегдетеђгеп, і^піагіит диоййат, сГ. вуковац : На жима су два чарка ђурковца. ђуровача, С велика чаша дрвена, дссфее ђо^егпег ЙЗефег, росиіит Іі§пеит таднз (Піан Ђуро ка и сіекира). ђускайье, п. (фшеге 2ГгЬеіі, ІаЬог. ђускати, ђускам, V. ітрГ. радити што са свом снагом, н. п. копати, фейи, \фтт 2ГгЬеіС веггіфіеп, ІаЬогаге. ђутуре, іедно на друго, с іеднога на друго, осіеком, іп ьД5аи(ф ппЬ і&одеп, рег ауег8І0ПЄН], ђутурмца, Г. Ьіе аЗйп(ф6йг(еіђ орега рег ауегзіопет .