Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ЗМЙДАІЬ 213 ЗОРИТИ тн (кад она} коме се чини добро чов)еку зло мислн). Змгуо шарена! (рече матн дїетету кад га жалећи кара) ; тоже битн да )'е на ово налик и оно што ]е Бановнћ Страхижа казао своме еужжу: Ропче мо]е, змгуо од Турака А обадво]е може битн да )е сродно с онн]ем што се п]ева н приповиіеда како ]е нека жена зми]у родила, од чега ]е по ово] прилици постала н она пословица: Ако ]'е н зміуа, од срца ]е. — Ко)а се змн)а по ]есежему крстову дне нађе, за ону се мисли да ]е у)ела како че.ьаде, па ]е зем.ьа у се не ће да прими. Шесток као зми]'а између госпођа. змйдан>, т. у п]'есми некако м]есто: А нема нам са Змиуатьа Ра{ка зяшаіьскй, ка, ко, осп Зми]аж: Пуна му ]‘е Змц]агьске раки]е злійдиїьа трава, Г. многе се траве тако зову, сГ. жућаница. змйдиіьй, жа, жё, @фГап<]егц, вегрепіів. злійдица, Г. іііш. о. зми]а. зашлић, ш. іипде Ѳфіапзе, вегрепв іиуєшв. зиидоглав, а, о, н. п. кокош, тіі еіпет @фГап= депїорїе, сарііе вегрепііпо. змйдче, чета, п. уісіє зми]нћ. знаваье, п. уісіє знаіье. знавати, знавам, V. іпірГ. (у Ц. г.) уісіє знати: Е ]а жима добру згоду Знавам —■ знала, Г. (у Ц. г.) : Не знало ти се знаде, колико попу Почеку! знак, т. Ьа$ §еіфеп, ві§тіт. знаменит, а, о, аиЗзе^еіфпеі, іпві§пів. знай, а, о, Ьеіаппї, поіив: Од знана зе.ъа глава не боли, фді тап гоепп еіпег ипіег Зоеїаппіеп феігаіфеі. знанац, нца, т. Ооеіаппіег, Гатіііагів, со^пііи*. знаница, Г. Ьіе Ядеіаппіе, Гетіпа Гатіііагів. знаіье, и. Ьаз $Ші(Теп, всіепііа: да|е се на знаіье. знати, знам (заадём), V. ІтрГ. іоііТеп, всіо. значёіье, п. Ьіе йзеЬеиіипд, поііо. значити, значйм, у. ітрГ. ЬеЬеиіеп, зі§'пійсо. знбд, знд]‘а, т. (Іос. зно]у) Ьег 0фтеі(і, вибог, сГ. пот. знотав, а, о, іт ѲфіРефе, висіапя, сГ. зноіан. знодае, знб]ка, т. ћур. о. зно]: Зесте жега зноуак пропаеуо знодан, а, о, уісіє зно]'ав. знодёіье, п. Ьй9 0фюі|еп, 8асІаі.іо. знодити се, )йм се, у. г. ітрГ. [фтіђеп, висіо. зоб, зоби, Г. () Ьег -іраЬп, аі'єпа, сГ. овас, зобови. 2) свако друго жито ко]'е се коіьма да]е м]есто праве зоби или овса. Турци сво)Є коже зобе на]више )ечмом (и у нас се мисли да ]е то за коіье наіболазоб, као што се и говори : Зечам трче а раки]а виче), а сежаци кукурузима. Подаіте коіьма зоб; ]есу ли кожи зобпозобали ? зоба, Г. (у Хрв.) уісіє боба. ЗОБАН.Е, п. Ьа§ 5|Теп Роп $огпеш, тапбисаііо §гапогит. зобати, зобжём, у. ітрГ. (Жогпег) (ге(Теп, тапбпсо Гш§ев: зобле кож, кокош; -ъуди зоблу трешае, грожђе. зобёнй, на, но, н. п. крух, фа^ег;, ауепасеив. зобёница, Г. хжеб од зоби, -фсфегБгоіу рапів ауепасеив, сГ. овсеннца, зобити, бнм, V. ітрГ. т. ]. кожа, ^цііегп тіі .Котегп, ва^іпо Гги^іЬиз. зобйште, п. ЙсІег, шоеђе ^еБаиі гоаг,-фа= [егасЕег, а§ег іп дио ауепа Гиіі «аіа. зоб.ьёіье, п. БаЗ 5и^егп ШІГ^огпегп, раѣиіаііо. зобница, Г. Ьег ■Г?нфег(асГ, аиз Ьет Ьа^ ^БрегЬ ІпрГ, зассив ауепае, вассиз раЬиІагів. Зобннце су у нас све од костри]ети. зобови, зоббва, т. рі. зобенй ус]еви, -фаБесГааіеп, ветепіев ауепасеае: ове су године добрн зобови. зобовина, Г. уібе зовина. зова, Г. Ьіе БроГипЬегІїаиЬе, ватЬисиз пі§;га Ыпв. зовин.4, Г. ЛроГипЬеіфсІ,}, Іі^пит ватЬисі. зовнути, нём, у. рГ. пфеи, іпсіашо. збвути бати, у загонеци: Зовути бати, зашнгли мнгли, заремет’ли петелн, за свему селу пергаторн]’а. золота, Г. еіпе Ш?йп^е, еЬес аиф пиг 9гефпшій^= ШЙп^е »оп Ъміђід ^Багеп, пишив диіііат: Ишћерао грош золоту (кад сѳ изгуби на како] трговинн); Нема ћара нн шнћара, Док не дође Каро нз Мостара: Гроше да]е, а золоте прима. зожа, Г. Ьіе 2Ве(ре, уевра уиі^агів, сГ. ос: лети у очи као зола. збгіцА, Г. (ііт. р. зоб: Сви су кожи зопг^у позобали, А мо] доро ни такнуо ни]‘е ■збр’, збра, т. Ьіе •ір^їідігії, уећетепііа, ітреІив, сГ. сила. зора, Г. (асс. збру) і) Ьіе Йђогзепгофе, аигога. з) §гаиегшате, потеп Гетіпае. зоран, рна, рно, (у Ц. г.) дегоаГГі^, уіоіепіив, сГ. силан, осион: Оно слуша ]‘едно Туре зорко Да изгуби зорка каурнна зорана, Г. {^гаиеппате, потеп Гетіпае. зорац, рца,т. „Устани снахо, зора ]е” (звао свекар снаху), — „Зора ли )е, зорац ли ]е: нешто напело реи, па трчн око куће (одговорила енаха; а оно се обадала говеда око куће). зорей, а, о, уісіє зрео: Зорене вишже тргали, Зорене и презорене зорёіье, п. уісіє іуначеже. зорити, рйм, у. ітрГ. (ст.) гоі^ (еіп (роп Ьег ьШос.депгБіфе), гиЬео: Зора зори, петли по]у —