Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ЗЙРИТИ СЕ 214 ЗУ.) АН ЗОРИТИ СЕ, збрйм се, V. Г. ІПірГ. УІ(ІЄ Іуначитн се. зорица, Р. )) ііт. ». зора: -Гош зорица не забфелела, Нн даннца лица помолнла 2) З'Есшеппате, потеп Ретіпае. зорка, Г. §гйиепнате, потеп Ретіпае. зорли*, ђе[іід, уећетепїег, сР. )ако, силно, здраво. зорница, Р. (у кршћана) ЗгкђгоеІТе, яасга апіеІисапа. збрнб, деюаШд, ђе(Рід, тіоіепіе, уећетепіег, сР. ]ако, силно: Ма Ннкшнћн зорко кндисаше зоргьак, т.: зора ли ]’е, зорнак ли )е: нетто напело реп, па трчи око куће. сР. зорац. зореьача, Р. \іс1е даннца. зорбм, абу. ^гіф, ргіто тапе. зрак, т. 1 Ьег @оппеп(їпф1, гасИиз 8о1і«. сР. зрака, Р. ^ ждрака. зракав, а, о, (у Срн)ему) уі<1е разрок. зрачица, Р. (Ііт. о. зрака. зрелпна, Р. Ьіе Згефе, таіигііаз. зрёнути, нём, у. ітрр. (у Ц. г.) уібе зретн: С временом н са сламом нзіушмуле зрену. зрёо, зрёла, ло, геір, шарите, сР. здрео, зорен. зрёти, зрём (зрнм), V. ітрр. гефеп, таіигог : зру іабуке; зри грожђе. зріілавац, ]‘авца, т. (у Славошцн) уібе зрнкавац. зріікавац, кавца, т. Ьег ЙЗашгфіћфег, ^гуііия УІгі(1І88Іпга8, зрнкавац пред ]есен внче ноћу: зриі зрмаіьа, Р. у Далмацн)н вода, нзвире испод Велебита близу манастира Крупе и ниже Обровца ут)ече у море. сР. Баннца. зрна, Р. §гаиелпате, потеп Ретіпае. зрнёвле, і). (соіі.) Ьіе .^огпег, §гана, сР. зрже. зрнка, Р. §таиеппате, потеп Ретіпае. зрно, п. (рі. §еп. зрна) () Ьа$ .йогп, §гапит. 2) (пушчано) Ьіе 5'ПпіепРидеІ, §-ІапзрІитЬеа. зрнце, п. (Ііт. ». зрно, еіп .^огпфеп, §тапиіит. зрн>е, п. (соіі.) Ьіе ^отег, §гапа, сР. зрневле. зррька, Р. уібе Зрнка. зрнлшье, п. Ьаз 2іифгефеп Ьег ($. Й5. $иїипф) ^отег, Ьіе Ьеп ©фгоеіпеп рогдеСфйііеі шег= Ьеп, пиинііісаііо §гапогит. зртькати, кам, у.ітрР. купити зрна (н. п. крме кад )еде окомлене кукурузе), Ьіе ^огпег паф еіпопЬег йпіТгєіТєп, §тапа сіераесог. зрок, т. (у Хрв,) уі(іе узрок. зув, т. (Іос. зубу, рі. зубн, зуба) () Ьег 3<фп, Дена; он има зуб на тега, ег ђяР еіпеп 3<фп (фісЕ) аир фп, таіит тесіііаіш' іп іііиш. Кад малом д)'етету нзваде корі зуб, вала да га пребацн преко куће говорећн: На тм врана коштан зуб, Да)' тн мене гвоздей зуб. А гд)еко)іі кад нзваде болестан зуб, пребаце га преко куће рекавшн: „Све зло с тобом!” 2) у пушке (доіьи и горжи, рі. зубови), кад пушка ни)е запета, она ]е на дожему зубу, а кад се запне, онда ]'е на горжему. зубак, зупка, т. ћур. ». зуб: Зеленкаду зубак болп, Зеленкада мафу зове: Ма]ко мила зуб ме болн зубавье, п. і) уібе жватаже. 2) Ьаб @ддеп, оссаііо. з) уібе свађаже. зубат, а, о, і) де$ађпР, тііЗв§пеп ш\іђеп, ДепРаРив. а) Ьег Лрааее аир Ьеп Зођпеп ђаі, асег, сиі поп ітрипе іііиііав: зубат човіек. 3) зубато сунце (у зиму), ко]Є сн]а а не грн]е, него ]е опет зима. зубатац, зубаца, т. (у Дубр.) некака морска рнба, 21гР ©ееріРф, різсіз диійат тагіпив. зубатн, зубам, V. ітрр. 1) (у Рнсну) іаиеп, тапДисо, сР. жвататн. 2) (у Славон.) еддеп, оссо, сР. дрлатн. зубати се, бам се, V. г. ітрр. тісіе свађатн се: зуба^у се; он се зуба с жим. зубатка, Р. од сирена оно што би (н. п. кож) у ]едан пут узео у уста да зуба, Ьее ЙЗі^, тогзиз: Нема сніена нн зубашке. зубац, зупца, т. () ЬееЗйђп &. 33. еіпеЗ^йШт^, Зеефеп^ и. (. т., <3еп8 ресііпів. 2) (у Ц. г.) уііе палац. 3) (у Рнсну) Корчуланскн камеи ко)н се меће око прозора. зубача, Р. О Ьег г$іпЗ(>Фпф, рапісит ,іа. сіуіоп Ьіпп. 2) (у Хрв. н Славон.) уібе др.ьача. ЗУБИТИ, зубйм, V. Ітрр. і) н. п. тестере, Ьіе Зяђпе (Ьег Ѳсіде) (фаг(еп, асио йепіев яегае, Іітае. 2) (у Хрв.) уібе дрлатн, сР. зубатн. зубиб, т. йіт. г. зуб, ЬоЬ За§пфеп, йепіпіив. зуб.ьа, Р. н. п. зуб.ьа луча, т. р ц]епчнца луча, Ьіе ©фіеіре, авзиіа, гатепіит. У Црно; гори зуб.ьа се зове усукано дрво лесково или дубово, ко)е се сухо палн м)Єсто луча. сР. па.ъа. зуб-ьёше, п. О ЬаЗ ©фаг^еп Ьег ©аде^ађпе, асиііо вегае. 2) Ьа^ оссаііо. зуб.ыіца, Р. (Ііт. в. зуб.ьа. зубни, на, но, Зйђпе, йепііит: то мн )'е зубка болест раднтн, т. р мрзн ме. зубун, зубуна, ш. еіпе 2Ггі ЗпсРе ()нроп), іипісае §'епиз. Зубуне у Србіц'н носе н жене и .ъудн, а у во)водству само жене. Зубунн што се носе у Србн]и, онн су бн;ели (од домаћега сукна) н без рукава; женски су дугачкн, готово до зем.ье, а мушкн су кратки, мало дужн од по]‘аса; а што носе жене по во;-водству онн су од картуна, па су поставлена платном и наложени памуком, нма]‘у рукаве н мало су дужн него у Србн)н мушки. зубунив, т, біт. г. зубун. зубунчина, Р. аирпн. е. зубун. зубур*, аф. іпйесі. уі(1е снромашан : Или сн зу$ур кесом илн туткун собом. зузак, т. (у Ц. г.) уійе говновал.