Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

КМЕТИН кнёз 278 има луди по селима ко)и имаіу своіу земл>у и сво]Є куће, него су овакн кметн. Од овн]ех кмета ни]'есу господари спахи]е, него чнтлуксахиби)е, ко)'е се онамозову аге. Кметн плаћаіу агама како се погоде, н. п. ако су агнни воловн и он да с]'еме, онда му кмет од .ьетине да]е половину, а кад су волови кметови, трећину, НТ. Д. ПрН]ЄСВЄга спахи;а од.ъетнне узме десетак, по том се нзвадн с]еме, било агино или кметово, па онда кмет н ага диіеле остало по погодби. Кмет ]е дужан агинско однн]'етн у варош агинско] кући макаргдіе било.Према погодбн од жита кмет да]е агн н од остали]ЄХ снтннца, а нешто н у новцима. Готово свакн ага има у своме селу особнту кућу за себе, у ко]‘у нзлазн .ъети, понаівише пред )есен, на теФернч, н онда су га кметн дужни особнто слушатн, а н осим тога кад нм што запов)еди, не могу му одрећи. Корі ага има много кмета она] има и по селима сво)е субаше, ко]нма кметн ва.ьа особнто по нешто да да]у. Лга може сво]ега кмета са сво]е земле н нз куће кренутн кад му ]е вола, пошто саберепосивану .ьетину, а н кмет по правдн могао би оставити агнну зем.ьу и кућу кад му )е вола, али ]е то н>ему теже, ]'ер н. п. ако Іе ага велики господар, не смн]е други да му кмета прими преко жегове во.ье. УБоснн има луди и Турскога закона ко]'и су оваки кметн. сГ. кметић. кмётић, т (у Боцн) ко]н на туђо] зем.ьи с]‘еди, Ьег Сеђетиапп, Геибаіагтя. сГ. кмет. кліётица, Г. Ьіе ^гаи Ье$ кмет, ихог гоу кмет, кнётов, а, о, ЬеЗ кмет, гоу кмет. кліётоваже, п. і) Ьа$ Зїіфіеп, го іиз бісеге. 2) ЬаЗ ЙЗе^еІ^Сеп, ботіпаііо. кмётовати, ту]ём, т, ітрГ. <) н. п. потрвене кукурузе, или за другу какву распру, епі= (феіЬеп, аБСфд§еп, аезііто Іііет : Нема брата ни кнћена свата, Нема брата, томе да кметууе Ну кметуіте мене и Милошу За нашега дара из Латина а) Ье^еЏеп, Ьеп ^>сші (ріеіеп, ботіпаге : немоі тн мени ту кметовати. кмётовскй, ка, ко, Ьеп кметн еі$еп, гсог кметн. кмётскй, ка, ко, лшіе кметовскй : ,'Ьуцком енагом мудрой главой кметска дико КМЕТСТВО, П. А’ібе кмество. кнл*, | Г. 5КЛ §ягЬериГеег (иг Ьіе фааге, Гисі къ на, | §-ения : Нашо] Меірн кЪну поставите кнёгшьа, Гл) ЬіеЗгешЬеЗ кнез, ихог гоу кнез. 2) Зтаиеппатс, потеп Гетіпае. сГ.кжегнжа. кнёгижин, а, о, Ьег кнегижа, ихогія гог кнез. кнёж-пол>е, и. у Боснн у нахнін Баїнолучко] као кнежина, у ко;о] живе сами Србн закона Грчкога, еіпе ©е^епЬ іп ЗЗоЗпіеп, ге^іо диаебат. кнёжев, а, о, ЬеЗ кнез, гоу кнез. кнёжёже, и. Ьаб кнез-пфеп, арреііаііо тосаЬи1о кнез. кнёжина, Г. Ьа$ (ЗеЫеі еіпез кнез, ргохіпсіа гоу кнез. У Срби]'и ]е од при]е свака нахи]а била раздавлена на неколике кнежнне, н. п. Мачва ]е била ]една кнежина Шабачке нахи)е, Поцерина друга, а Тавнава трећа; тако су кнежнне Зворннчке нахніе на десно] страни Дрнне биле Ладар н Рађевина, а нахи]е Крагуіевачке Гружа, Лепеница н Ласеница, н т. д. За владажа Црнога ТЗорђи]’а био )Є по ]едан вотвода у свако] кнежнни, тако ]е и. п. Стоіан Чупић бно во]вода у Мачвн, Мнлош Стоићевић у Поцеринн и т. д. Кнежине су опет биле разди]е.ъене на срезове, над корима су били капетанн или велнке булубаше. Првн]ех година владааа Милоша Обреновића над кнежннама су били кнезови од прилике као и за владааа Турскога; али кад он, готово пред свршетком владе сво]е, кнезове назове капетаннма, онда се и кнежнне назову срезовима, и тако тога имена у Срби]н готово нестане ; тако се н. п. сад онамо м]есто кнежина Мачва пнше: Мачвански срез: Он Турчину не да у кнеџину, Кад Турчина у кнежини нађе кнёжити, кнёжнм, V. ітрГ. кнез ГііиІігеп, ареііо гдг кнез. кнёжити се, кнёжнм се, V. г. ітрГ. |1ф $ит кнез тяфеп, (їф ЬіеСеп 9?атеп аптаіТеп, агго^аге яіЬі тоу кнез бі§пііаіет. кнёз, т. (рі. кнёзовн (по іугоз. кр. н кнёжеви), кнезбва, кнезовнма) () Ьег Зисф, ргіпсерз: кнез Лазар. а) кнез од кнежнне. Под владом Турском у Србп]и свака ]е кнежина нмала свога кнеза, ко]'н се раднразлнке од сеоскн]ех кнезова звао н оборкнез, вилаетски кнез, на некніем м)естнма баіикнез н велики кнез; гд]еко]н од овакніех кнезова, особнто по ониіем м]естима куда се нн]есу претресалн због ратова, нмалн су и царске берате и звали су се бератліуе. До нашн)ех времена на]внше су се налнк на старе кнезове одржали Рашковнћн у Староме Влаху н Карапанџнћну Крарінн Неготннскоі.Кнештво Рашковнћа почело ]е пропадатн како су два патри]'ара наша нз Пећн нзбіегла с народом удржаву Аустрн)ску, и по том мало по мало до данас )е пропало са свн]ем. Карапанџнћн су се одржали до времена Карађорђніева. Прнповніеда се да су они нмалн такови Ферман да наКраінну Неготннску не смн]е Турчнн наступитн с поткованніем коіьем. Да речемо да ]е ово само народна прнповн)етка, али )е истина