Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

кнёз 279 ШЬ ИГА да у Крайни Неготинско) нвіёсу Турци суднлн нн управ.ьали, него кнез, ко]'н }'е е]‘едно у Неготину; он ]е купно н пореву н остале данке од народа, па новце коднко ]е бнло одређено давао ]'е бегу, ко}н ]е долазно нз Царнграда н с)едно у Кладову, а бег нх ]е слао у Царнград (сГ. Красина Неготинска). Оваковн кнежинскн кнезовн по Херцеговннн се данас зову водводе. Кнештво )е ово остазало од оца сину, као воз’водство у Херцеговннн данас што оста]е; н баш кад бн Турцн какогакнеза окривнлн н погубили, опет су му сына (или, ако сина нема, брата) на жегово] міесто поставжалн. Што ]е год везнр хтно од народа да нште нлн народу што да ]авн, нлн ]‘е народ нмао што одвезнра да нште, то іе све бивало преко ови]ех кнезова; кад )е долазно нови везвр, ва.ьало }е да га кнезовн с кнетовнма дочекаіу с добро дошао (и у овакв]'ем догађа]нма везнрн су нм кашто поклажали бшьише). Порезе )е паша ударао на нахн]е, па су нх кнезовн између себе разрезнвалн накнежнне, а по том свакн кнез у сво]'оз кнежини с кметовнмана села, а кметови са сежацнма на .ъуде. Кнезовн су, пона]внше с Турцима, порезу купила и паши предавали; кнез }е нмао уза се н по неколвко пандура; он ]е кашто н судно жудима за ко]екаке ситннце, али нх ни)'е могао натзерати да пристану на жегов суд; дужан зе бно кад зе год затребало за .ъуде из свозе кнежнне молнтн се код Турака, н за то )е ва.ьало да)е ріечнт н слободан. Свн су овакн кнезовн били сежаци и у домаћему животу слабо су се разлиновали од остали)ех сежака.Колнко сам 3а за времена Турскога виђао кнеза йадранскога н гдіекоіе из нахн]е Шабачке н испреко Дрине, носили су плаветне чохане чакшире и од такове чохе ђечерме, гд]еко]и са сребрившей пуцима, за по)асом по два пиштожа н нож, сврх свега тога куповннгуж, на ногама црвене чнзме н на главн фєс одоздо од зно)амало улиз'епжен; само су Карапанџнћн сз’едили у варошн н били прави варошани. Овакніех кнезова бнло з'е до скора н у Сри]'ему и у Канату н у Качко), особито како су Срби с патрн]арнма нз Срби]‘е амо преб]еглн: Вршачки оборкнез Арса умръо зе нашега времена. И за времена Карађорђиіева у свакоз кнежинн бно з'е поред вор воде овакн кнез, али )е воз'вода бно прави господар, н кнезовска )'е власт била готово ]ош мажа него подТурцима; алн кад су се посланици слали у Царнград или на каке друге разговоре и договоре с великом Турском господом, свагда су се кнезовн звали, н ]'ош с додатком нз ко]е су нахиз'е. За времена Милоша Обреновића по кнежннама су били кнезовн као и под Турцнма,! само] што су не само порезе и остале данке купили, него н народу у свачему судили и запови}едалн и народ нм радио, и што нм )‘е мзесто паше Милош био господар, а и нахнзе су имале по главнога кнеза, ко)и )е био над свима кнежин■ским. Кад су се посліце поставнле суди]е по нахизама, п они су се звали кнезовн, н. п. кнезовн суда Кноградскога, кнезовн велнкога суда н т. д. И сам Милош први)ехгодина свозега владажа звао се н потписивао врховни кнез докле га жеговн писари н друге удворнце ни^есу наговорили да се назове кіьаз. Милош готово на свршетку владе своіе укнне имена кнез и кнежина у Србиз'н са сви]ем и кнежннске стар}ешине назове капетанцма, нахнзске сердарнма или некако з'ош друкчи]е, а кнежнне срезовпма, и тако овн)ех имена у народу онамо нестане са свн]ем. У Црноі гори у свакоме племену има кнез, за козега се може рећн да ]’е по госпоству у зем.ънтрећи: први зе сердар, нза сердара ]’е воз'вода, а нза воз'воде кнез. И онамо ово кнештво оста}е од оца сину као и сердарство и во]водство. 3) кнез сеоекн. Осим кнеза од кнежнне свако з'е село у Срби]н имало свога сеоскога кнеза, за коіега се може реЬи да ]е био од данас до срутра, н осим гола имена да више нншта ни)е нмао: у многв)Єм селима само су онда поставжалн кнеза кад з’е важало порезу купнти, а послизе га ннко низе кнезом ни звао. За времена Милошева укнне се име и овн]Єх кнезова и м]всто жих остану само кметови. У Сри)ему, у Бачкоз н у Ванату по паориіи сеоскн су кнезовн з'ош и данас; онамо обично села или општнне (н по варошнма, н. п. у Вуковару) нзбираз'у кнеза сваке године, па он у договору с кметовима управжа сеоскиіем пословима. кнезоваже, и. Ьаб кнез-(ет, ігарегішп гоу кнез. кнезовати, кнезузём, V. ігарГ. кнезфіп, ішрего иі кнез. кнезовсіій, ка, ко, Ьеп кнезовн $еІ;огф, іссг кнезовн. кнештво, в. ЙВііігЬе еіпеё кнез, гой кнез 6%пііаз. кнёшчив, т. (Ііт. о. кнез. кжёгижа, Г. уібе кнегижа. кжёжёже, п. Ьаз ЗЖепе^тафеп )ііт ЙВеіпеп (о(Іегг. Ьа$ Зівшцеп). шьёзити се, зйм се, V. г. ітрГ. 5Р?іепе тафеп ^ит ЗВеіпеп (оЦегг. гаип^еп), ов аб Йеіит сіібисо. кньйга, Г. Срі. &еп, кжйга) () Ьес ЙЗсіе), Шегае, ерівіоіа: На кожей у ситву кѣигу пнше Чашом здрави Ришжанни ГГване