Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima
КОТР.ЪАТИ 295 кош котр-ьати, лам, V. ітрГ. геПєп, уоіуо. котр.ъати се, л>ам се, V. г. ітрГ. гоИеи (Џ\& Іеп), тоіуо : КотрЛсі се Голотрбе Иво котршкаіье, п. Зіт. ». котр.ьан>е. котршкати се, кам се, а. г. ітрГ. Зіт. р, котр.ъатн се. Д)еца се котршка}у о васкрсени]'у полупаним (фима (у Срн]ему). КОТУ.ь1ч, коту.ъача, т. (у Іїодгорнци) ліЗе спара. котур, т. 1) уіЗе колут. 2) Ьег йВйфё[їосЕ/ §іопшв. котурдіье, п. Ьаз дІойеП/ тоіійіо. котурати, рам, т. ітрГ. гоїїеп, уоіуо. котурати се, рам се, V. г. ітрГ. уіЗе колутати се. котурашан, шна, шно, т. ). точак, кад се главчина из)еде изнутра, па точак кламће и криво иде. котурић, т. Зіт. ». котур. котурйђи, т. рГ. уіЗє колотуре. коцел>, т. (особито по )уж. кр. а и у Срби)й у нахиіи Шабачко] нма село Ко це,лева) Ьег Шаіш, аіитеп, сГ. стнпса, типса, шап. коцка, Г. Ьес З&йхЏЇ, іе.взега, іаііів, Г. ждри)еб. коцкаіье, п, @Шс?з[ріеї, аіеа, коцкар, т. ©ШсГзІріеІег, аіеаіог. коцкати се, кам се, V. г. ітрГ. @ЇМЗ[ріеІ (ріеіеп, ІиЗеге аіеа. коча, т. (ист.) уіЗе Кочо. кочак, кочака, т. уіЗе кочина 2. кочан, кочана, т. (у Доброти) уіЗе кочан> (. кочаница, Г. уіЗе кочан. кочанъ, кочагьа, т. 1) (у Ц. г.) и. п. у купуса, т. ). оно од земже до главице, 0іап$еГ, 0ГгипГ, еаиііз. 2) (у Срн]ему) уіЗе окомак. кочёіье п. О Ьаз Зреттеп Ьез ЗгаЬеЗ, іпМЬіЬіііо. з) ЬаЗ 0Ы(тегЬеп, гі&ог. кочёт, Г. уіЗе кострн)ет, кочйлаш, кочиіаша, т. Ьег ^иі^фех, аигі§а. кочшашев, а, о, ЬеЗ ^ці[фег5, аигі^ае. кочшашёіье, п. Ьаз .Киффітп, аигі^аііо. кочилашити, кочй)ашйм, V. ітрГ. ћіі[ф(ешр аигі^ог. кочй.йшкй, ка, ко, ^иі[фе!;р аигі§агіиз. кочизе, кбчй]а, Г. рі. ђег Фаиествазеп тіі дтеі ^(еігЬеп, сиггиз. кочина, Г. () уіЗе кочет. 2) ЗЗег[фІа<з (\йх ■ђйђпех, ‘ірипЬе, 0фгоеіпе), гооіћеса. кочина кралша, Г. ) тако се у Србиф, осокочин рат, т. ) бито по доіьим кра)евима зове поішьедіьи Турски рат (од године (788 до (79і) по Кочи капетану, ко]'и ]е био родом из Ли]евча из села Шпьёвца; ои )е изна)гіри)е трговао свиаама, на се на годину дана пред рат завади нетто с Турцииаи утече уБанат; а упочеткурата при)еђе крадом опет у Србиіу и побуни народ на Турке ; и за то му Ни]емци даду капетанство у Српски)ем Фра)'корима. Кад су Турцн продрли у Банат, он )е с неколнко стотнна сво)иіех Фраз'кора чувао ДунавовишеПореча (изІЬемачке стране према Добро)). Кад войска Турска дође у Пореч н внди да (е Коча (ко]Є су нме добро познавали) онд)Є с Фра)корима н да не да проћн уз Дунаво, онда га Турци стану свіетовати да се уклони с пута, )ер Іе во)'ска ГЬемачка утекла к Темишвару, а он се сам не може упри^ети царско) силы; али он то ни]е хтио да в]еруіе, него се уздао у сво)у пређаішьу срећу, и мысли о іе како стану пуцати пушке да ће му ЙЬемачка во)ска доћи у помоћ (]ер ]е знао да )е ГЬемачке во]ске било негд)'е близу), н тако с неколнко стотнна Српски)ехФра)кора дочека Турску силу; и док су се )еднн Турци с н.им туклн, други зађу те га опколе, н с оне стране од куд )е мислио да ће му доћи БЬемачка во)ска у помоћ, ударе Турски піешаци. И посли)е многога и страшнога бо]а и іуришааа ухвате Турци Кочу жива н шездесет Фрар кора (а остали сви изгину), и одведу нх на Текилу (према Ршави) те их онд)е понабн)а)у на коле. кбчити, кбчйм, V. ітрГ. кола, ђеттеи, ілћіЬео. КОЧИТИ се, кбчіиі се, V. г. ітрГ. (Геі^ фип, Газіит ехегсео. кбчик, т. () Зіт. ». колац. 2) (у Сри^ему) некака риба, 2ГгГ ЗіСф, різсіз §;епи8. кочо, т. ()'уж.) ћур. V. Коста. кочопёран, рна, рно, ІеВђаф, ђихіід, «Ігепинв. кочоперёше, п. Ьа^ ѲігаиЬеп, Гакіив. КОЧОПЕРИТИ се, кочбпёрйм се, V. г. ітрГ. (іф (Ггсііібеп, іпвоіегйіив ее єГГєггє. КОЏАМИТЙ ЧОВЛЕК, Н. П. НИ)ЄСИ ТИ Д1ЦЄТЄ, него —, Ыі Ьі(Т Геіп $іпЬ/ [опЬегп егшаф[еп, йіі, де(феиі (матор чов]ек), Ьото аЗиІІив. к5ш, коша, т, () за кукурузе, 7ІХІ ©феиег СОИ Зіефішег! \йх ^иГиги^, ћоггеі ^епив. Оваки се кошеви плету од.ъескова прућа округли, и у дну су уши него у врху, и виеоки су око два чов)ечи)а бо)'а, одозго се покри]у сиуеном или папраћу; кад се кукурузы (у клнповима) из іьнх стану вадити, онда се до.ье просиіеку. 2) н. п. за пасул>, за ел,ду или за оби)ене кукурузе, 2Ггі согЬів §епиз. Оваки су кошеви пона]више од би)еле лозе или од ракитова прућица, пак се ули]епе балегом говеђом, и могу се прем]ештати. з) зарибу, Шї ^ОгЬ З'і(фе (апзеп, пазкае §епив. И овн су кошеви од біцеле лозе или од ракитовине. л) у каруца остраг гд)е се пртл>аг спрема, Ьіе .©фореіїе, сГ. закошак. 5) (у Србіци) оно гд)е се жито засипа кад се ме.ъе. Оваі )е кош од дасака и горе)е врло широк а дол,е узак. Одоздо ]е привезано или нам)ештено као мало корице, ко)Є се у Задру зове чанак, па жито из коша само иде у чанак, а из чанка га чекало изгони у камен. б) (у