Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

БЕЛА бе.ьа, ш. (нст.) уійе Б]'ела. бёл>ар, бел>ара, ш. (нст.) уійе б)ел.ар. бёл>ара, Г. (ист.) уійе б]елара : Платно беле беаьаре дево]'ке бел>арнца, Г. (ист.) уійе б]еларнца: Гледале ]е с брега бельарице, Беларице, іьене другарице бё.ьёіье, п. (нст.) уійе би(ел>еіье. бёл>ина, Г. (ист.) уійє б)елина. бембаша, Г. некако м)есто у Сараіеву: Колика ]е на Бембаши трава бёмбе.ъ, ш. (у Дубр.) Излазио ]е 1. Маи^а (као Турица на сретени]‘е); имао )е ха.ьину сву нскићену зелени)‘ем лишћем и свако]аки]ем цви]ећем; око н>ега су се вили блаворн, и )'еднога іеуруцн носио н с ьиме се играо. Ишао ]е она; дан н к намастиру св. йакова (око у2 сахата од града). бён*, ш. Ьаз ЯЇЇиІіегтаІ, паеуиз. сГ. мдадёж. Туркніье а н наше гд]еко]е жене по варошнма мисле да )е ли)'епо нматн бене по лицу, и за то их црном бо^ои граде и ко]е нема)у: Дбсто мо]'а н два бена тво]'а, И два бена међу обрвама вена, ш. (уХерц. и у Хрв.) уійе будала : иди бено ]една; иди бено бенаста. бёнав, а, о, уійє бенаст. бенавити се, бёнавйм се, у. г. ітрГ. чинитн се бенав, (іф псіт(ф (їеііеп, зІиШііат зітиіаге. бенавльёїье, н. Ьаё ("іф=гіат|ф*|їеЦеп, вітиіаГіо зіиІШіае. бёнаст, а, о, (у Хрв.) уійє будаласт: иди бено бенаста. бёнберин, т. (у Ц. г.) уійе бербернн: Те доведи Петра бенберина бёндеш, ш. у загонеци : подигле се рого.ьаче, сусрете нх рендисало, хоѣаше их рендисати, не да Бендега ни гледати, (овце, кур^ак н пас). бенђёдук*, ш. трава, што се меће у вино н у ракн)у да се чов)ек опи]е и да заспи као мртав, Ьа$ 0фІа(Ггаиі, ћегѣа зорогіГега. бенёвреке, Г. рі. (у Хрв.) Ьіе ЙЗеіпНеіЬег, саіі§ае. сГ. беневрецн, лаче, чакшире. бенёвреци, бенёврёка, т. рі. (у Хрв.) уійє беневреке. бенёврке, Г. рі. ((фег^а^) уійє пеленгаће. бенётадо, т. Ьег Гапдіг>еіід$е Ѳфгоа§ес, ГаЪиІаіог Іов§из, іаейіит сіенз. бенётаіье, п. Ьаз ІапзшеШ$е ©фша§еп, ГаѣиІаііо Іоп§-а. бенётати, бёнёћём, у. ітрГ. говоритм ко)ешта, ГапзтеіПд (фта§еп, ГаЬиІагі Іаейіозе. бёнковац, кбвца, т. варошнца у Котару нзмеђу Задра и Скрадина са зндннама од старога граднћа. бёнлук, ш. (у Барааи) уійе белнук. бёно, ш. лрипЬзпате, ношеп сапіз; Ьађег (ргіфш.: Оба, бёно ! — па ни )еднога (оот 2>одєг, 22 БЕРДОКНУТИ Ьет (еіп бено беіЬе л?а(еп (ап$еп [оШе), йа сам овоуовоме смислу слушао уТршићу; али бих сад (і350) рекао да ]е овдіе бёно їцєсто бёно од бёна, па гд]е ова ри]еч ни]е позната, онамо ]0) проми)еаен глас. бёнт, ш. (у Хрв.) уійе брана і. бёо, бёла, до, (бёлй, ла, лб, сошр. бёльй.), (ист.) уійе би]ел. београд, т. (ист.) тіі аіігп Мкіїипдгп, уійе Биоі’рад. беона, Г. (ист.) уійє биона. беочйн, Беочйна, т. і) намастир у Фрушко] гори. 2) село код тог намастнра. беочйнац, нца, ш. чов)'ек из Беочйна. беочйнскй, ка, ко, оон Беочнн. беочуг, т. (ист.) уійе биочуг. бёпк-А, ї. Ьіе ^Оирре, рира. сб. лутка. бёпче, чета, н. Ьаз фиррфеп, ририіа. бёр.ак, рка, т. (у Сриіему) Ьег Зраіп, петиз. сГ. луг. бёрат*, берата,т. еіп2)ір(от, йіріота : Доксе лисици проуче берати, о де коже напазар. бёрат, т. град у Арбанн]н. берат лила, т. Ьег еіп 0ірІот Ве(і|і, йіріотаіе огпаіиз. Бератли]е су се звалн н наши кнезови ко]и су берате имали, а у Цариграду се бератли)е разликуіу од остале ра^е н по оди)'елу (чини ми се да сми]у носитн жуте местве и црвене )ЄМЄНИ]'е), те их по сокацнма не сми]у устав.ъати и питати ]есу ли платили харач и има)'у ли тескеру. бёрач, берача, т. Ьег (ЗЗеіп-, ^н!иги^) ?е[ег, Іесіог (уіпйетіаіог, теззог). сГ. тргалац. верачев, а, о, Ьез 2е(егз, Іе§-епііз (теіепііз). берачица, і. Ьіе (ЗВеіги) ї?е(егіп, уіпйетіаігіх. бёрачкй, ка, ко, н. п. плата, 2е(егг, уіпйетіаІогіиз. бёрба, і. (у во]в., а у Србнін бн се рекло виноградско брап>е, а у Боци ^емапе) Ьіе ШЗеіпІеГе, уіпйетіа. бёрбер, т. дійе бербернн. бёрберёхье, п. уійє брн)ан>е. бёрберин, т. Ьег ЙЗагЬіег, іопзог. берберина, і. (у Рнсну) уійе лекарина. бёрберити, рйм, у. ІтрГ. уійе брн]'атн: Но ти зови два бербера млада, Берберимо главу на хаідучку бербердук*, т. Ьіе ЗЗаг&іегет, агз їопзогіа. бёрбёрница, Г. Ьіе ЗЗагЬіегЬиЬе, іонзігіпа. берберски, ка, ко, багбіегі(ф, Іовзогіиз. бёрдо? патрод поврбал ! (шее Ьа?^ІаіссЦ' оогбеі) Ьег Еіііф Ьее0фіГЬтафе, УохехсиЬіагит арий Сіегтапоз, гесеріа еі іи 8егЬіа : под старост бердо (рече се код ко што у неврн|еме почніье, као да под старост отиде у солдате). верд6кан>е, п. Ьаб бердо-гигеп, йісо бердо. БЕрдокАТИ, бёрдбчём, у. ітрГ. бердо пфеп, сіато бердо. бердокнути, бёрдбкнём, у. рГ. бердо аіфпфеп, ехсіато бердо.