Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ВЛЕРАН 66 ВЛЕШТИЦА 4) датн коме што на вуіеру, ^геЬіі, йсіев: он нема вуере у чаршніи, сй почек, вереска. 5) (но іугоз. кр.) уісіє просндба: под вуером стачала д)ево}ка три године. 6) на в]еру добро )е, ез і|1 диі, на в]еру ухватнћу )'а тебе, шагі оц ! влёран, рна, рно, (іуж.) ігец, йёеііз. влёренйк, га. (по іугоз. кр.) тійе заручннк: Та) ти )е цв)етак од в) ереникайеднога ми брату ви)е Други Петру вуеренику Да )'а видим Петра в]ереника влёреница, й (по іугоз. кр.) лісіе заручница. влерённца л>уба, Г. (ст. іуж.) т. ). в)ерна .ъуба: Вели аему ..ъуба вуереницавлёридба, й (по іугоз. кр.) кад се В)ери ДІевоіка, тЫе просидба. ВЛЕРИТИ, рйм, V. рй (по Іугоз. кр.) віерити д)'ево)ку (за се иди за другога), тійе испросити: .Те си л’ ђегођ вуерио ђевоіку За Комнена )алн за Андрціу влёрити се, рйм се, V. рй (по іугоз. кр.) [іф гегіобеп, вропваііа йаееге: он се вуерио с н>оме, или она с їьим, или в]ерили су се; Те ли ти се господар в^ерио? Ал’ вуерио, али оженио ? У свем! путу ее сретох ннкога, Него )едну вуерену ђево)‘ку Тер сам ђевоіка вуерена, Вуерена, неповедена, Пак ми се хоће дарови То зачуло младо момче скоро вуерено влерица, й сііт. о. в)'ера. влёрност, віёрностн, й ()уж.) Зігеие, йсіеіііав. влёровавье, и. (іуж.) Ьаз ©Іаи&еп, йсіев. влёровати, ру)ём, у. ітрй ипЬ рй (іуж.) діаиЬеп, сгебо : Волим (лакше ]'е) вуеровахаи него ићи те питати. влётар, тра, т. (іуж.) Ьег ЗЗЗіпЬ, уєпіпз. влётреіьак, т. (іуж.) Ьес ЙВіпЬЬеиІеі, уавив, §'іогіовив. сГ. в)етрогоіьа. влётрерьача, й (іуж.) ф ШЗіпЬтйђІе,' гаоіа УЄПІІ1І8, СЙ ВІетрНИ МЛНН. 2) ЬІе @ЄІ:ГЄІЬЄ: (фшіпзе, уаппиз.З) пушка, &8іпЬђцф(е, Іеіши рпеитаіісит. влетрёіье, п. (іуж.)ф Ьаз їизсаифеп, еуарогаііо. 2) Ьаз (феие ШгфегЫісЙеп, рауібив сігситвресіив. влётрина, й ан°;т. ». віетар. влётрити, рнм, у. ішрй ()уж.) () Ьтціеп, еуапезсеге. 2) в)етрнтп очима ко)екуда, т. ). као уплашен гледатн, [феи шіфегЫісЙегт, рауісіе сігсшпврісеге. влетрић, т. сііт. р. В)етар. влётрйц, віетрйца, пі. (Рисну) сііт. Р. віетар, сй віетрић : Од горе в)етриц пувао влктрни м.шн, ш. і) (у Ц. г.) ЬІе іШіиЬшіфІе, тоіа уепіііів, сй віетреаача. 2) ждріцело наврх Ловћена, за ко)‘е се припови)еда да )е на іьему негда био віетрни млин. влетровит, а, о, ГОІпЬІЗ, уепіовив. влетрогоіьа, т. (іуж.) тісіе в)етрен>ак. влетромет, т. (іуж.) Ьег Й8іпЬ(1гот, йитеп уепіі. влёчан, чна, чно, (в)ёчнй, на, но, а сіу. віёчно) етід, аеіегпиз, сй в]ечнт. влёчит, а, о, (іуж.) егаід, аеіегпив, сй в]’ечан. влёчна мука, й ЬІе фойе, іпйегпив сћгізііапогит. влешала, віёшала, п. рі. (іуж.) Ьег ©аі.деп, раІіЬиІит. влёшаміца, й т. ). ліеса, еіп дегдифер; іез ?уі-еііф, зе§'тепіиіп сагнів Йито сіигаіае. влёшаіье, н. (іуж.) Ьаз зрйп^егі/ виврепвіо. влёшати, шам, у. ітрй (іуж.) ђапдеп, виврепсіо. влёшт, а, о, (іуж.) чему, или у чему, Ьег ез Рєеійє^і, деГфШ, регііиз. влёшт.ак, віештака, т. (іуж.) Ьег ©е^фісЙе, регііиз. влёштац, в)ёшца, т, (Іуж.) Ьег -)ререптеі|йер, уепеїїсив. ВЛЕШТЙНА, й (іуж.) Ьіе @е(фісШфЫ(> Ш?ЄІ|ЙЄГ= (фа(6 всіепііа. влёіптица, й (ІУж0 Ьіе -феуе, уепейса. Віештнца се зове жена коіа (по прнпови]еткама народним) нма у себи некакав ђаволс.кн дух, ко)н у сну из н>е изиђе н створи се у лепира, у кокопі или у іурку, па лети по кућама н іеде льуде, а особито налу д)ецу: кад нађе чов|ека гд)е спава, а она га ударн некаквом шнпком преко ли)'еве снсе те му се отворе прси док нзвади срцеи из]еде, па се онда прсиопет срасту. Неки тако из)едени .ъудн одмах умру, а неки живе внше времена: колико )е она одсудила кад )е срце іела; н онаковом смртн умру, на какову она буде намніеннла. В)ештнп;е не )еду бніелога лука, н за то се многи о бн)елнм н божнтвьим покладама намажу би)елнм луком по прсима, по табанима н испод пазуха: іер кажу да оне на покладе наівише )еду льуде.— Нн )'едно) младоі и ли)епоі жени не кажу да )‘е в;ештнца,него све бабама. Кад сев)'ештнца )едан пут нспов)едн и ода, онда внше не може Іестн луди, него постане .ъекарнца и даіе траву нз)еденшіа. Кад віештнца лети ноћу, она се сн)а као ватра; ина)внше се скуп.ъа)у на гумну; за то кажу да она, кад хоће да полети од куйе, намаже се некаквом мастн испод пазуха па рече : „ни о трн нн о грм, већ на почетно гумно.” Прнповн)еда се да )е некака жена, ко)а нніе била віештнца, намазавши се оном масти, м)есто ни о трн, ни о грм, нехотице рекла: и о три и о грм, и полетіевшн с.ва се нспребиіала ко)е о шта. У Срніему се припови)еда да се онамо в)ештнце наівнше