Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ВХРШТИЧЕТИНА 67 ВЛАСИ скуп.ъа]'у внше села Моловйна на некакоме ораху, а у Хрватско] се опет припови)еда да се онамо скупл>а)у на Клену вшпе Огулнна. Прнповн)'еда се у Сри]ему како )е некакав чов)ек вид)евши нз постєліє како му ]'е из куће в)ештнца одлет)ела, нашао іьезинлонацсмасти, пак се аоме намазао н рекавшн онако као н она, прометнуо се и он у нетто и одлетно за іьом н н долет)евшн на орах вшпе Моловйна нашао ондіе много віештица гд)'е се чаете за златни)ем столом н пи)'у нз златшцех чаша. Кад их све сагледа и многе међу анма позна, онда се као од чуда прекрстн говорећн:„анате вас мате било!” У она) истн мах оне све прсну куд ко)а, а он спадне под орах чов)ек као и при)е што )е бно. Златна стола нестанекао нв|ештнца, а анхове златне чаше претворе се све у палке ко)екакн)ех стрвина. Жена ко)а )е в)ештица, кад нз н>е изиђе она) дух, лежи као мртва, и да )о) чов)'ек окрене главу гд)е су )0) ноге биле, не би еевише ни пробудила. Кад внде у вече какога лепира гдіе лети по кућн, пона)више мисле да )е в)'ештица, па ако се може ухвате га, тега мало напале на сви]’ећи или на ватри, па га пусте говорећн: „дођи с)утра да ти дам соли”. Ако би се догодило да футридан дође кака жена даиште соли или каки)ем други)ем послом, па іоіп ако буде гд)е нагоріела, онда се за ци)ело мысли да )е оно она синоћ била. Кад у каквом селу помре много д)еце или л>уди, и кад евн повичу на ко)'у жену да ]е в)ештица, и да их )‘е она по)'ела: онда іе вежу и баце у воду да виде може ли потонути ()ер кажу да в)ештица не може потонути); ако жена потоне, а они )е извуку на поле и пусте, ако ли не могбуде потонути, а они )'е уби)у, )'ер )е в)ештица. Овако су истраживали в)‘ештицеи за Карађорђи)ева времена у Срби]н. Гд)еко)и на би)еле покладе нзврћу вериге наопако од в)ештица. Гд)еко)и у попрет метну какай рог, )'ер кажу да в)ештица особито б)ежи од смрада овога. Гд)еко)и мрве )а)шье жуске да се не бивіештицеу іьима могле возити преко вода. Куд ће в;ештица до у сво) род? влештичётина, / с . іг. аидчп. V. в)ештнца. В.ЇЕШТИЧИНА, ) ° ’ ' вда, Влаа (Вла), ш. уісіє Влах. влага, Г ђіе $еифЫдїеіі, Ъитог. влада, Г і) Ьіе сіотіпаіиз. 2) Тако лш Ладен Влади п с)'еліена! сР. Лада. владалац, владаоца, т. Ьег ^есгГфег, ге§иапз. владаеье, п. ї) Ьа$ феп[феи, ботіпаііо. 2) Ьаз Яіеіїадеп, §езііо. владати, владам, у. ітрГ ђеїіффеп, ботіпог. владати се, владам се, у. г. ітрГ (їф Беігазеп, зе §егеге. с/. ПОДНОСИТИ се. влідета, т. 93?аппЗпате, потеп уігі. владика, (рі. §-еп. владйка) I) т. Ьег ЙффоО ерізсорцз. 2) Г (у Дубр.) властеоска жена или одрасла кћн, Ьіе оьес е«гтф[епе 2офіег еіпез властелин, ихог уєі йііа абиііа юу властелин. 3) (у Дубр.) еіпе Ші ©ее(і(ф, різеіз тагіні §'етіз. владиковаіье, п, ЬаЗ владика (еіп, еззевладика. в.іадиковати, ку)ём, у. ітрГ владика (еіп, владнка-20пі оеггіфіеп, зіші владика, пшпиз ерізсораіе оЬіге. владисав, ш. ЯЇЇаппзпаше, потеп уігі. вдадичанскй, а, о, ЬффЏіф, ерізсораііз. вданичанство, п. Бі(фо(Ііфе ЙВнгЬе, (іі^пііаз ерізсораііз. вдадичёвье, п. Ьа$ Є'іптефеп ^пт 23і(фо(, сопзесгаііо ерізсорі. вдадичин, а, о, і) Ьеё 25і(фй|ё, ерізсорі. а) (у Дубр.) Ьег ($гаи еіпез властелин, ихогіз поЬіііз. вдадичити, чйм, у. ітрГ. %ит Йі'Гфог шефеп, сопзесгаге ерізсорит. в .ІА дичи ти се, чйм се, у. г. ітрГ. $нт ЙЗІГфо) дгтефі шегђеп, сопзесгог ерізсориз. вхадичица, Г їіеіпе Зіофіег еіпе^ властелин, йііа г оу властелин рагуиіа. владозе, т. 50?апп5пате, потеп уігі, владун, т. СОіаппзпате, потеп уігі. влажан, жна, жно, і'еифг, Ііитісіиз. вдажёнье, п. ЬаЗ 'ДЗе^еифіеп, ћитесїаііо. вдажити, жйм, у. ітрГ Бе^еифіеп, Ьитесіо. влаижа, Г уісіе Влахиаа. в.Шиьица, Г сііт. с. Влашьа. влаисав, пз. 9)?аппзпате, потеп уігі. влаліо, т. 93?апп5пате, потеп уігі. влак, т. Ші §іГфегпе§, ге!із §-епиз. влака, Г (у Ц. г.) уісіе лака. влака, Г (у Хрв.) велико дрво ко)'е )е тешко натоварнти на кола, него се вуче, еіп дгорегйЗапт шеіфег де^фіеррі тігЬ, іі§-питіоп§'іиз. влакала, влакала, п. рі. уісіе влачале. влаканце, п. біт. о. влакно: Те наставжа) све влаканце Све влаканце по влакат^е влакно, п. Ьег 0(аф$ (Ьа^ 5‘^фз^ааг), Книга. влао, ш. уісіе Влахо. влас, т. 1) (у Дубр.) еіп еіп^еїпгв ^ааг, рііиз, сГ коса, длака. 2) велики и мяли, Ьіе ^теііе ©аКппз §іафз, Ііпі §-епиз тіпиз Іоп^і, сГ реднти, ПОВ)ЄСМО. власан, сна, сно, уісіє властан. власанице, Власанйца, Г рі.: До Зворника па до Власанйца власат, а, о, н. п. глава, вуна, ї)алпдг рііозиз, сГ власнат. власац, сца, га. црви (као длаке) што се у ранама заметну. сГ власи 2. власи, га. рі. (о, влас) 1) (у Дубр.) коса, Ьіе фааге, егіпез. 2) уісіе власац: вадити власе из ране. 5*