Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ГІВІН 81 ГАЗДАРИЧИН гаван, т. У манастнру Троношн, у .Кадру, био )е с десне стране код двери намолованго старац, ко)егасугу)е опасале, те га ко.ъу н пи)у му сисе. Као што обнчно родители различно нконе по црквама и по намаг.тирпма Д)еци тумаче, тако )е и менн мо] отац казивао да се она] старац звао Богата Гаван, и да )е поред свега превеликога богаства био врло тврд и немнлостив, па га за то Бог онако осудио. (И ово се доста слаже с они)ем што се о Гавану п]еван прнповн)еда по западни]ем кра)евнма народа нашега). Кад сам (846 године (готово посли)'е четрдесет година) био у Троноши и отишао у цркву, одмах сам очима тражио Богатога Гавана, али аега онд]е внше нема, него као што )е црква за времена Карађорђи)ева арана н па.ьена, на аеговом м]есту нсписан некакав светац. — Ано ни)есам Гаван, гш)есам ни сиромах. сГ. Гаваново іезеро. гаваново лёзеро, п. Тако се у Лнци зове Й3й(а= іоп@ее уМаџарско). Ояамосе ириповху еда да су, м)ЄСто два анђела, Хрнстос и свети ІІетар дошли пред дворе Гаванове. Кад )е слуга казао да би им дао )агзье али )е у ллаш/ни у овцама, они му реклн: „Ако ти ]е на срцу помиш.ъеае као што )е говореае, сад ће ]агае ту битн.” И у та) се мах )агае онд]е обри. — Пошто они рекну слузи да б)ежи оданде у планвну, ударе муае и громови, те дворе Гаванове сажегу и ондіе постане іезеро, у коме, веле, да и сад пи)етлн по)у и звона звоне. сГ. Гаван, Балатин, Балатино Іезеро. г.івёз, ш. Ьіе ЗВаПгош:^ зутрћуіит оШсіпаІе Ілпп. Жнле од црнога гавеза кухане у мли)еку приви)а народ кад хоће да се што срасте, н говори се да ова трава такову силу нма да би два прста кад би се четрдесет дана овако н>оме зави)ала, прирасла )едан за други. гавра, т. (ист.) уійє Гавро. ’ гавран, №. Ьег ЗЬаЬе, согуідз. У народни)ем п)есмама гаврани на)више носе жалосне каиге н гласове о бо)евима, и за то се многе п)'есме почиау: Полећела два врана гаврана гавранов, а, о, Ьез дхаЬгп, согуі. гавраіье, п. игра у ко)0] )едан баци сво) штап у висину а други га сво)им штапом погађа, фігіепІріеіф 1и<Н ^ешіз. гаврати се, гаврам се, V. г. ітрГ. (у Бачко)) еіпе Ћ'сї фігіепїріеі, ІИ(1І §'еішз. таврило, т. ®аЬт(, (ЛаЬгіеІ: Погледа) му на рило, Па му реци Гаврило гавро, т. О’уж.) ћур. о. Гаврило. гавун, ш. (у Дубр.) некака морска риба, 2Ггі ©еер(ф, різсіз диісіат тагіпия. гага, т. (у Срн)ему ну Бачк.) Цнганско име, еіп Зізецпег =пошей ит§агит. гагалица, Г. у п)есми вала да )е м)есто врана (од гакати): На бокору тица гагалица гагрица, Г. і) еіп ЗЙішп, Ьег цп(}едаг&іе фсшіе (гігЏ, ііпеае §-епиз. з) ©фітрігаогі (нгеіпеп ©еі^ђаіз, сопуісіит іп ћотіпет ауагшп. гагрнчав, а, о, н. п. кожа, гоипгіДіфід, ооп ЙВигтеш іефеЦеп, ехезиз а ііпеіз. гагула, Г. (у Сри)'ему) некака при а водена тица, 2СгГ 5Вй|Гегоо#е(, ауіз адиаіісае §епиз. гід, т. Ьег (5Геі, паизеа. гадай, дна, дно, еМђа(і, сгеапз ГазіЫіит. гад.ар, гадара, т. (пона)внше у п)есмама) сабл.а што се носи под коланом, 2ІгЬ ©абеі, §'іабіі §-епиз, сГ. гадара, гадари)а : А гадаре е обадвніе стране гадара, Г. уісіє гадар. гадарида, Г. (у Ц. г.) уібе гадара: А о бедри дуга га дарила гадити, дйм, у. ітрГ. еЫђа^і тафеп, зегеГеІп, ГазіЫіит сгео аіісиі аііс^из геі. гадити се, дйм се, у. г. ітрГ. <5Ге[ ђабеп, Газіібіо: )а се гадим на то; нешто ми се гади. гадл.ан,е, п. Ьаз ©иЬе^асГріеііеп, тизіса и(гісаіі. гадл.ар, гадлара, т. Ьег ©цЬе^асГр^ефег, иігісиіагіиз. >а, о, ЬезФиЬеІСйсГр^ефегф иігісиіагіі. ГАД.ЬАРЕВ,) ГАДЛАРОВ, ( гадлзарскй; ка, ко, ЬиЬеі[асГр(:еі|;егі[ф, иігісиіагіогит. гад.ьати, лам, у. ітрГ. Ьеп ©иЬеІ[ас? ГріеГеп, зонаге иігісиіо. Г. рі. Ьег ©иЬеГСасГ, иігісиіиз тпзісиз. ГАД^ЬИ, ^ гадльив, а, о, еГе(;, Газіісііозиз : нн)е гадуыів. гаћ.аНїЕ, п. Ьаз Зіеіеп/ соШпеаБо. гађати, гађам, V. ітрГ. (у Шумад.) діеСеп, соіііпео : Бе очи га^у'у ту и памет. гађеше, п. і). Ьаз 2Гпе(еГп, іаесіішп. а) Ьай 33ег= еГеіп, іаебіі сгеаііо. гажёше, п. і) Ьаз ЗВаіеп, уабаііо. 2) Ьа$ 25е= Ггеіеп, саісаііо. газ, т. )) уібе брод 1, 2) стала вода на газове, т. ). опала те се може газити : Тара вода стала на газове г.ізда, т. ф-уісіе домаћин. 2) еіп геіфег 9)?апп, біуез, сГ. господар, богатун. 3) за времена Турскога тако су у Срби]'и звали свніъске трговце са села ()ер су господари били само Турци, а господин владике и архимандрити), и то нм )е име онамо остало )ош н до данас. газдалук, га. Ьаз ЗЗетодеп (еіпез газда), Гасиііаіез. газдарица, Г. уіііе домаћица. і газдаричин, а, о, Ьег газдарица деђогід, ггя | газдарица. 6