Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ГАЗДАШАГ 82 ГАЬЕВИ газдашАг, газдашага, т. (у во}'в.) уібе газдалук: Код толика газдашага мога Нисаы кадар ын дево)ке наћн газдин, а, о, Ьет газда деђогісџ гоу газда. газдов.ііье, п. Ьаз 28іг^[фо((еп, сига геі ГатіИагіз, сі\ кућеае. газдовати, ду)'ём, V, ішрі. тісфі'фафеп, сигаге гет ћтіііагет, сГ. кућнтн. газдинскй, ка, ко, Ьеп газде деђогід, ботіпогшп, Іаиіиз. газета, Г. Срі. &еп. газета) і) еіпе (ирїеше 50?ип)е, гсовоп з аіф еіпсп фага деђеп, питі §епиз. 2) (у Рнсну) по кра)царе, о|бегтфі= (феЗ >фа16ЇСЄЦ)ЄС:@ІЦ(І. гізи, уібе газика, слаже се с нменима н. п.; Кад му гази Рустан-беже дође газиблато, т. їотіі’фс Йепеппипд еіпез десіп= деп йЗеатіеп, Ьег |'іф гаіфіід тафі, (д. б. 2Ва= іеНоф). газила*, т. у Турака іунак (ко)н )е каурску главу офекао), еіп -*?еІЬ Беі Ьеп Зійгіеп, ћегов: Ха) на ноге, крвава газгуо То су богме три газгуе царске газимкр, га. (у во)в. по варошима, од скора), епдГффез фаіібіиф, Єа[ітіс, раппі поЬіІіогів §епизМаца носи сукау од паргала, И мараму жута газимира газити, зйм, а. ігарГ і) гоаїеп, Уабаге: Ђевоічица воду гази, Ноге )о) се беле Воду гази, за н>им брчка нема 2) ігеіеп, саісаге: Воли) сам да ми газиш по гробу но по трбуху; газити купус, грожђе. гаип*, учннити се гаип, оег[фшіпЬеп (гаіе еіп @еі|б), еуапезсо. гал, ггца, іп. Ьег браіп, петив. газа, га. (нст.) уібе Гар. і'аздаш, га)д;іша, га. уібе гадзьар. гадде, ?. рі. (у во)в.) уібе гадле. галёиье, п. ЬаЗ ффедеп, сигаііо, сиііига. ГАЛін, га. іШаппЗпате, погаеп уігі. газити, га)йм, V. ііпрГ. р|іедеп, сиго. гало, га. ()уж.) ћур. о. Таврило. газскй, ка, ко, н. п. дрозак, ЙВаїЬфЬгоіТеГ), 8ІІУЄ8ІГІ8. газтан*, га. Ьіе ©фпш;, Гипісиіиз. гадтанитй, нйм, V. ігарГ. н. п. хазьнну, ©фпіЬ ге аппађеп (апЬ ШеіЬ), сіауига абзиеге уєзіі. гадтаіьёіье, и. Ьаз 423е(фпйгеп, абзиііо сіаті. гака, Г. ђаз ©е^есфе, согшсаііо (?): стоџі гака врана. гакаіье, и. Ьаз ©е[фт Ьег ^гађеА сіагаог С0ГІ1ІСІ8. гаклти, гачём, у. ітрС. Пгіфеп (зои Ьег гакнути, гакнём, у. рі'фђе), согпісог. гакуша, Г. каже се врани, еіп &3еі[а§ )йе Ьіе ^ГІфе, аррозіііо согпісІ8. галама, ё. (у Сри)ему) еіпе 93?еп,де, іигѣа: у ганхово) }е куѣи свагда галама. галёб, т. (у Ц. г.) би)'ела тнца водена, колико голуб, Ші йВаЦегеодеі, ауіз диаебапі адпаііса. галебина, Г. (уИмоск.) уібе балега, га!шдба.|Г' (у во^в') ипдеіедепђеіі/ гаоіевііа. галида, Г. Ьіе @а(еіе (дго^ез @ее(фі|г), пауіз. галйзаш, гали)аша, га. Ьег ©фі|р^пефф паиіа : У галн)и дван’ест галиуаіиа галйзца, Г. сііііі. о. галн)а. га.шн, галйеа, га. (у Сри)ему) коіь вран (галичаст), уібе вранац. га.шти, галйм, у. ігарГ, (у Сри)ему) уібе чезнути. га.шб, га. (у Ц. г.) уібегавран: Полећела два галиЯа врана га.шца, Г. Ьег 53іігіо[, уіігіоіііт. га.шцаіье, н. уібе чкак.ьаае. галицати, цам (галнчём), уібе чкак.ьати. г а личаст, а, о, і’фшас^ аіег, с?, вран. галобела, іи. (у Грб.ьу) име овну, еіп ЗЗіЬЬег; паше/ погаеп агіеіі іпбі воШига. галовран, га. врана црна као гавран, еіпе (фюае^е ^га^е, согпіх аіга. галоіьа, га. еіп (фюаг^ег Офф Ьоз аіег. галоіьин, а, о, Ьез (фгааг^еп Оф(еп, Ьоуіз аігі. гілош, га. црна пантл>нка што се уплеће у косу (у Срби)н), уібе уплетаак. галун, га. уібе шернт. Опомиаем се )'ош нз д)етпаства у некако) п)есмн : Галун до галуна — с Г. галош. га.ъёвье, п. уібе чежаеае. га.ьух, а, о, уібе облапоран. гамбаше, п, Ьаз ШЗаффеіп, уасіііапз §габиз. гадібати, бам, у. іпірі. гоаіСфеіп, іге уасіііапіі §габи. гамжеіье, п. уібе гамнзаае. гамзиград, га. у Црно) рн)еци зндине од старога града. Онуда се прнпови)еда да у овн)'ем зидннаманма много свако)акн)ех зми)'а. гамзити, зйм, уібе гамнзати. гамизаіье, п. ЬаЬ ^еіефеп, геріаііо. гамизати, мижём, V. ігарС. ї'гіефеп, геро. ганач, ганча, ш. (у Рнсну) 1) Ьіе ^гаііе (Ье5 ЗЇЬІегз), ип§иіз. 2) Ьег брасЕеп (ап)' ©фіЦ'еп), ћагра§'о. сГ. ганџа, канџа. Ганути, ганём, уібе уганутн. ганџа, Г. (у Ц. г.) уібе канџа. гаіьаіъе, п. ЬаЗ ОЗеіфсІдеп, регзесиііо. гаіьати, гааам, у. ігарГ. иег^оідеп, регведиі, сГ. гоннти. гаіьатн се, гааам се, у. г. ігарС. (іф зег(о{дегџ регзедиі ее іпуісеіп. гагьеви, га. рі. (у Вачко)) Гааеви су од говеђе балеге, н праве се овако: накупн се доста говеђе балеге и проспе се по гумму, за тим поспе се слама, па се онда нат)ера)у коан као кад се врше, те оно угазе; пак онда док )е )ош влажна све