Srpski sion

Стр. 30.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 2.

њена је помеву јунака, који еу погинули при освојењу Оциња. Освећење је извршио високопреосвећени митропнлит Хаџи-Сава Косановић. (Административни одбор бачке епархије) у седници својој од 8. јан. о. г. утаатио је избор г. Вожидара Поповића, свепггеника новосадског, за подиредеедника општинеког, и то с тога, што се по кр. рескрипгу од г. 1868. свештеник бира за председника једногласно и што се не слаже са угледом свештеника, да буде као гшдпредседник иодређен иредседнику световног реда. (Консиоторија епархије бачке) ималаје 10. о. м. своју седницу, у којој је између осталога једногласно именован за новосадског протопресвитерског капелана г. Петар ЕосшиИ, свршени богослов из Н. Сада. (| Др. Даза К. Лазаревић.) сраски књижевник , санитетскл нотпуковник и лечник српског краља Александра иреминуо је 29. декембра 1890. у Београду. Родио се у Шаицу 1850 године, где је изучио основне школе и доњу гимназију. За тим је свршио гимназију у Београду, где је учио и права Као одличан ђак добио је државну стипендију и отишао је у Берлин. Тамо је свршио медицинске науке и по стао је 1876. год. доктор медицине. Покојник је био врло д> бар и савестан лекар, али и још бољи новелиста. Он је истина написао мало приповедака и новела, једва десетак у свему, али су то прави уметнички створови. Својим књижевним радом стекао је једно од ирвих места у нашој приповедачкој књижевности. Његове новеле иреведене су и на више страних језика, а то је најбољи знак, да су изврсне. Покојник је последњих година непрестано бо ловао, те је најпосле подлегао тешкој бољетпц И — сушици. Грдна штета по нашу књижевносг, што је тај књижевни великан у најбољим годинама морао отићи са овога света! Погреб му је био особито свечан. На опелу му говорио је др. Владан Ђорђевић уредник „Отаџбнне", а на гробу апотекар Јован Ђукић. Нека је с.шва знаменитом пњижевнику Лази Лазаревићу ! ( ј Моја ГавридовићЛ државни савешник у миру, умрво је у Веограду 3. јануара о. г. у 93-ој години живота свога. Покојник је родом из Срем. Карловаца, али је још год 1830. нрешао у Србију. где је играо врло знатну улогу. Био је љубимац кнеза Милоша. На опелу му служио је митрополит Михаило са многим све-

пггенством. Погреб беше величанствен, и на њему застунљени сви сталежи и вигаи достојанственици. Као изасланици св. патријарха Георгија би.ш су на погребу: прота Стеван Чобанић и управитељ срп. ветике гимназије карловачке Стеван Лазић. Покојник је оставио по 500 динара: Срнској карловачкој гимназији, „Друштву св. Саве", „Колу јахача", „Београдској стрељачкој дружини" и „Дому за напуштену децу." Осим тога завештао је и [јстипендију за изучавање једног Србина из Старе Србије. Нека је вечна успомена честитом Гавриловићу! ЧИТУ&А.*) ("ј" Макса Нешковић) аарох у Самошу, премпнуо је 10. декембра 1890 после кратког бо ловања. Покојник је служио као свештеник 30 година у Самошу, где му је и отац био нарох. Покој му души! (| Стеван Светозар Давидовић) иарох у Сентешу, преставио се 18. декембра 1890 носле дужег боловања у 71-ој години живота свога. У младости својој служио је иокојник 16 година као каиелан свога оца у X. М. Вашархељу, а после је био пррохом у Сентешу 33 године. Поко ник има и брата Косту, који је иарох у Вашархељу. Био је од свога народа љуб.љен и поштован. Вечна му усномена! НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ. (Молимо поштоване писце, уреднпгатва сриских листова и пздаваче кнлЈга, да нам своја пздања на ириказ достављају. Мо лимо тако исто славна уреднишгва, да нам своје лнстове у замеиу шаљу.) „Преодница''. Лист за књижевност и уметност. Власник је листу песг.ик Војислав Ј. IIлијИ, а уредник је књижевник српски Бранислав Ђ. Нушић. Овај белегристични лист излази од нове године три и ут месечно, а цена му је за Аустро-Угарску 6 Фор. на годину Препоручујемо га нашем читалачком свету. Игзргип^ ипЛ ГлпллашЈегнп«; (1ег 8ег*) Да бисмо могли у овој рубриди достојно испратити на онај свет сваког преминулог свештеника, молимо лепо иријатеље овога листа, да нам саопште смртне случајеве, којп се догоде, и да паиишу по коју реч из живота дотичног покојника. Уредн.