Srpski sion

Стр. 34.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 3.

је учио у Темишвару, а две године философије и права евршио је у Пешти. Као извретан ђак уживао је текелијину стииендију. Године 1842. стунио је у богословију, коју је изучио у Еарловцима. После свршене богоеловије ступио је у монашки чин под тадашњим епископом Пантелеимопом Живковићем, те је дуго година про вео у Темишвару као придворни калуђер и конспсторијални бележник. Био је дуже времена протосинђел, а год. 1866 постаоје архимандритом и предана му је управа манастира Хопова. После неколико година премештен је као архимандрит у манастир Беочин. Почетком године 1882. постао је администратор бачке епархије, а за тим о Петрову-дне исте године епископ исте епархије. После смрти патријарха Германа именован је год. 1888. за администратора српске митрополије и вршио је ту дужност све до избора садашњег патријарха Георгија Бранковића. Блажено-покојни владика Василијан био је класичпо образован и интелигентан човек Био је поштен човек, ванредно благе и добре нарави, милостива срца и штедре руке. Имао је пупо добре воље, да што више користи својој цркви. Православље је љубио свим срцем и душом. Српски краљ Милан одликовао га је командерским орденом св Саве. Еад је дошао у Нови Сад, године 1882, уписао се владика Василијан за члана „Матице Српске", положивши своту од 100 фор а. вр. Нека је слава и вечна успомена епископу Васплијану!

ШО ПАСТИРСКО писно ПРЕОСВЕШОГ ЕПИСКОПА ДШАТИНСШСТРИЈСКОГ НИКОДИМА МИЛАША Премасмоме клиру и свемг / иравославиому народу еиархије своје. н и к о д и м, по божјој милости православни епископ далматинеко-истријски, пречасноме клиру и свему православном народу епархије евоје, мир и благослов од свемогућега и благога Бога.

(Наставак )

, и стнкнуте сада двпје хришћанске врлине — мир и слога, имају један пзвор, из кога потичу, на пме љубав. Љубав је нрва и главна заповијед хришћанске вјере. Возлш бпшн Господа Бога твоего всђмт . сердцемт. твонмт., и всеш душего твоего, и всего мнсјпго твоего. СГа еств первал и болвшан заповФДБ. Вторан же подобна еи: возлго биши искренннго твоего нко самв себе, заповиједа основатељ цркве. Господ наш Исус Христос; 1 ) а поучавајући ученпке своје каже им: заповЂдв новуго даго вамт. да лшбите другБ друга: нкоже возлгобихт. ! ) Мат. 22, 37-39.

вн, да и вб1 лгобпте себе. 1 ) ЈБубав к Богу условљена је л.убављу к блпжљима нашпма. Без ове пошљедње ннје могуће угоднтн Богу јер каже апостол: Аш,е кто речетЂ, ако лгоб;1го Бога. а брата своего пенавпдптт), ложб 6 стб : пбо не лгобни брата своего, егоже видб , Бога, егоже не видб , како можетЂ лшбиги ? 2 ) Па каква треба да је љубав, коју ми морамо гојитн нрема ближњима нашнм, а да угодимо Богу и да достојни будемо имена хришћанског? Л гооб1, одговара аностол Павао, долготерпптт., милосердствуетт.: лгобн не завидитт.: лгобБ1

>) Јов. 13, 34.

2 ) I. Јов. 4, 20.